Pakao je u našim glavama

Odgledala sam nekoliko epizoda u jednom dahu. Onda sam sela za kompjuter i odgledala četiri-pet na Jutjubu. Onda sam razmišljala, pa ponovo sela za računar te gledala još. Zatim sam čitala tekstove u Gardijanu o seriji, budući da je snimana i emitovana i u Americi (inače je izraelska). Sutradan sam ponovila isto: gledanje i razmišljanje. Dodala sam i traženje tekstova na srpskom, ali ili ih Gugl ignoriše ili nisu ni napisani (ne računam najave TV sadržaja i promociju glumaca).

Kad sam, pre skoro jedne decenije, prvi put odgledala Mikija Manojlovića u ulozi terapeuta i klijente na sofi preko puta njegove fotelje bila sam začuđena što posle prve sezone nije usledila druga, treća itd. Serija se kod nas nije proslavila. Čudno? Ne, naravno. U aktuelnoj seriji Istine i laži ima dosta elemenata za ozbiljno promišljanje, samo tog promišljanja nema. Terapeutkinja je estradna verzija psihijatra za kakvog se toplo nadam da ne postoji u realnosti, a svi se problemi obesmišljavaju tabloidizacijom. Valjda zato i imamo toliko treš novina, stvari ne rešavamo ni razmišljanjem ni razgovorom, nego histerijom i ismevanjem. Volimo intrige, ne volimo istinu. Uvek mi je bila besmislena „mudrost“: ako si tužan, smej se… Savet nije mnogo pametniji od onog: ako imaš problem, napij se (ili udrogiraj)… samo zahteva manje finansijsko ulaganje. Efekat isti: problem sedi i nagriza…

Na terapiji nas poziva da se sretnemo sa sobom preko priča o drugima. Drama se ne dešava u životnom luna-parku kako smo navikli da nam je predstavljaju drugi TV/filmski/novinski sadržaji, već u odnosima i u nama samima. A odatle nemamo gde da pobegnemo, smejali se uz Pavla i Marinu ili plakali uz junake neke druge TV sapunice.

Psihoterapeuti za Gardijan kažu da je serija autentična, da je dobro prikazan lik terapeuta koji je, istina, malo skrenuo s puta zbog televizijskog efekta. Kažu i nešto posebno interesantno: serija je pokazala način da se zumira i odzumira lik, kao da je neko izmislio i stavio u pogon novi vid kamere.

Naslov ovog teksta izvađen je iz filma Strelac. Pre nego što je ubijen, Bardem je rečenicu dramatično viknuo u lice svom suparniku, ubici nežnog srca Šonu Penu. Znači, pakao je u našim glavama… hoćemo li mu se smejati ili ga raščišćavati, naša je odluka. Televizija (komercijalna) prati ove odluke. Ipak, mislim da bi nekad trebalo da nam se ponudi bolji put.