Posle dva dana provedena na Sajmu knjiga, mogu da zaključim da Sajma kakav pamtim i koji su često i nemaštovito zvali „praznik knjige“ više neće biti.
Što bi rekao Maks Ernst kad se sa ekipom iz Pariza našao u Njujorku, gde nisu mogli da se sreću po kafeima i brejnstormuju o umetnosti i literaturi: „Ima umetnika, ali nema umetnosti“.
Dakle, ima knjiga ali „drajva“ koji uzbuđenu masu šeta od štanda do štanda više nema.
Bar ja to nisam videla.
Ima mnogo dece dovedene autobusima i istovarene da se motaju po halama.
Tek pokoji punoletan građanin sa kesom ili kolicima.
I ne bih evocirala uspomene na „one dane“ jer su sada ovi dani, a onih nema i neće se vratiti.
Okolnosti su se promenile, pretpostavljam da je u tome stvar.
Bar jedan deo razloga za atmosferu sajma gde su knjige na gomilama, a oko njih pre šetači nego knjigofili, leži, verujem, u slikama koje živimo.
One prosto izbacuju iz ljudi želje koje su bile veoma žive u nekom vremenu ne tako davnom.
Kao da smo se povukli u kuća-posao-telefoni i laptopovi mod, kao da smo se uvukli u svoje staklene kućice (fragilne i transparentne, ne sjajne) pred onim što svet ima da nam ponudi, pred užasnim scenama rata uživo, tornada uživo, bolnica uživo, ubistava uživo, stalnih tuča uživo.
Na društvenim mrežama koje obaraju granice senzacionalizma i televizijama koje su izgubile kompas.
Ako ima bar mrve istine u konceptu gde se podigne oluja na jednom kraju sveta ako leptir zamahne krilima na drugom, onda je razumljivo što neki nivo nesigurnosti i anksioznosti, želje da se ne mrdamo ako ne moramo ili da jurcamo jer ne možemo da mirujemo (ali ne baš kako bismo otišli do branjenog mesta na obali) kao reakcije na posmatranje žarišta koja se šire i gutaju ne samo gradove i ljude već i mnogo više od toga, osećmo svi.
Globalno.
A lokalno…
Da li smo već odustali?
Beograd na vodi stigao je do prvih hala.
Potpisujemo peticije i želimo da sačuvamo još nekoliko preostalih markera Beograda (jednom će neko doći i po Pobednika, a mi ćemo biti umorni i nećemo se pomeriti i predaćemo ga) dok beton proždire prostor i čupa pruge, rampe, šine i žbunje što mu se našlo na putu.
Možda smo se već oprostili od svih budućih sajmova pa i od ovog odustajemo.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
