Popularna neurologija i politika, tj. koliko smo pametni

Naime, verovanje da je IQ konstantan, dobijen rođenjem te malo unapređen kreativnim igrama u detinjstvu, demantovala su savremena neurološka istraživanja koja kažu da je intelektualni kapacitet nestabilan pa kako može da opadne konzumiranjem duvana, slatkiša, TV sadržaja, tako može da se poveća adekvatnim aktivnostima.

Kakve veze ima neurologija sa lokalnom politikom? Veoma velike. Tek posle pročitanog teksta postala mi je jasna ideja koja stoji iza dotada čudne distribucije vladajućeg političkog kadra. Ako osobe skromnih kognitivnih sposobnosti postavite pred nove zadatke, njihov nivo inteligencije dobija šansu da se razvija. U ime toga, trebalo bi zaboraviti na leksičke gafove Bečića i njegovih partijskih drugova jer, suštinski, važan je rezultat, a ne saplitanja na putu do cilja. A očekivani rezultat, u slučaju da nove zadatke ne obavljaju mehanički, pošto i to negativno utiče na IQ, jeste sve pametniji društveno-politički krem. Pošto riba miriše od glave (lepo i nelepo), konačni ishod biće kognitivno osnažena Srbija.

Imamo dva problema sa otkrićima neurologa-naučnika. Uz savet da jačamo inteligenciju postavljanjem pred nove izazove, oni su smislili i neke okolnosti ometače umnog razvoja i sposobnosti rasuđivanja. Pre svega, to je manjak sna. Kanadski stručnjak za efekte spavanja kaže da se IQ smanjuje po jedan bod za svaki probdeven sat tokom prethodne noći. U zemlji koja grabi napred i nema mnogo vremena za lenčarenje, ovo može da napravi ozbiljan problem.

Druga nevolja koju predočavaju neurolozi nije nam sasvim strana. Čuva se kao zapažanje u narodnoj mudrosti: „S kim si, takav si“. Naime, nauka otkriva da je vaš IQ prosečna vrednost koeficijenta inteligencije petoro vaših prijatelja. Kad zamislim ekipu na skupštinskoj pauzi ne mogu da ostanem hladnokrvna. Evo, primera radi, iskače mi slika grupice aktuelnih funkcionera sa papirima uvaženih univerziteta na kojima su sticali titule. Niz kičmu mi se spusti neka jeza. Ne znam da li bi trebalo da joj tražim uzrok u sebi, njima, narodu ili drugde. A anksioznost i stres, prema pisanju opštepopularnog časopisa, takođe spuštaju intelektualni kapacitet. To mi se, naravno, ne dopada ali jednako osvetljava situaciju u kojoj smo… Ono s početka: čudna distribucija političkog kadra i zabrinjavajuća struktura političke elite.