Potaž od suncokreta

Prvo, umetnost, bar taj klasičan njen oblik (ulje na platnu, dasci i sl.) već je sama po sebi ugrožena, ne trebaju joj dodatna rušenja.

Odavno se zainteresovanost za muzeje zasniva na turističkoj nemštovitosti i kvazielitizmu.

Ima verovatno nekih lekcija po udžbenicima o slikarima raznih epoha, ipak sumnjam da deca to pažljivo i sa zanimanjem čitaju. Odrasli se bave novcem, deca telefonima i aplikacijama.

Dakle, devojke koje su se usmerile na sirotog Van Goga načisto su pogubljene. Muzejski eksponati u našem (ili baš njihovom) vremenu služe samo kako bi bili drugi plan za selfi ili futrola za naočare.

Ako su devojke htele da ih snimi kamera, OK uspele su, imale su Vorholovih par minuta slave. Međutim, ako su htele nešto više od toga da se ponesu kao ružičasti delikventi, krenule su stranputicom.

Taj potez učinio mi se toliko mlakim da me čak nije ni iznervirao. Zapitala sam se samo zašto baš Suncokreti kad oni upravo slave prirodu (istina na poseban, slikarev način).

Mogli su da izaberu neku Kunsovu figuru, ona svakako ima više veze sa naftom nego platno impresioniste, a budući da su zabrinute za glad u svetu, ima i dovoljno veze sa hranom, s obzirom na cenu dela.

Čak je i njihovo vikanje da li više vredi umetnost ili život, promašeno. Nije trenutak da se pokrene to pitanje, taman bilo i retorsko.

Život ne vredi, a umetnost je jednostavno grana istorije pa ni ona više ne vredi.

Tokom brejnstorminga koji je prethodio, s moje tačke gledišta spornom, “aktivističkom aktu”, bilo je pretpostavljam i kvalitetnih predloga. Samo nebo zna zašto je aktivistički podmladak izabrao da se ostrvi na umetničko stvaralaštvo s kraja 19. veka.

Devojke su lepo mogle da se zalepe za neki politički relevantniji objekat, bile bi takođe snimljene i stavljene u novine, a njihov angažman bi bio u skladu sa kontekstom.

Razume se, tada bi morale svoje vikanje da prilagode drugačijim okolnostima ali i to bi sigurno nosilo razumniju poruku, na primer: šta je bitnije profit ili život ili nešto tako.

Ovako su promašile poentu, umazale staklo koje od sličnih ružičastih huligana štiti sliku i bojim se, ništa više. Da, dobile su možda neke fanove, neko ih je nazvao dečurlijom, i to je to.

Jasno je da bi trebalo da porade na manifestaciji i artikulaciji svoje borbenosti.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.