Prazni ormani zveče

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Varate se ,nema tuge ,samo olaksanja…

   1. Jel to ubeđuješ sebe ili nas?

      1. Sebe, verovatno

         1. Pazite se tog zavodnika, kada bi ušao iza vas u pokretna vrata, uspeo bi da ipak iz njih izađe pre vas.

2. Govoreći kroz lično iskustvo, u vreme SFRJ i mladosti, napolje se odlazilo u avanturu, da vidiš što više drugačijeg, a i da nabaviš neke nedostupne stvari. Vraćao si se u sigurnost doma, srećan kako zbog mora dogodovština, tako i mirne luke koja te čekala po povratku. Devedesetih, kao da si bežao iz zatvora, napolju si mogao disati punim plućima i imao se osećaj potpune slobode. Posle dužeg boravka napolju, dvehiljaditih, pri posetama ti je mnogo toga smetalo, od agresivne muzike, televizije, novina, a posebno političara. Primećivao se haos, dezorijentisanost, nepravda na svakom koraku. Odlazak odavde pretstavljao je vraćanje u normalu. Neobično je bilo da su prvo rođaci i prijatelji kritikovali i žalili se, da bi potom počeli da brane život ovde, uglavnom floskulom da nigde nije dobro i da je sve isto. Kad sam bio užasnut ovom vlašću, od jedne prijateljice sam dobio odgovor, da su u suštini svi isti, samo su ovi malo primitivniji. Da bi, malo potom, počela i da radi za njih. Sažaljevao sam je, nisam mogao da joj kažem koliko je to pogrešno.

   1. Dobar tekst.

      1. Neko je Nebojša Krstić, a neko je Vlada Divljan.

         1. Da, bolje je otići u legendu kao Divljan, nego živeti život N. Krstića.