Prelistavanje

Za Pečat je intervju dao Aleksandar Sokurov. Čekala sam da priznati autoritet kaže ono što mislim o filmu da bih se samo složila s njim. Preterivanje u odama sedmoj umetnosti i neumorno usmeravanje pažnje na nju čine mi se kao odgovor vremenu. Moramo da budemo obuzeti na sat i po ili dva – kidnapovani iz stvarnosti i zatvoreni u fantaziranje kome smo inače skloni, bombardovani krupnim planovima, brzom smenom kadrova i ozbiljnim ili manje ozbiljnim temama što imitiraju život i bacaju nam se direktno u nervni sistem.

Znalački umreženi sa adekvatnom muzikom i mrakom gde postoji jedino platno sa pričom koja se kao lavina kotrlja prema našim čulima, filmovi su ozbiljan sociopsihološki izazov. Ponekad, kad mi neko od filmofila prepričava tek odgledani film, ili još gore seriju, jedino što mi pada na pamet jeste da mu treba egzorcista više nego karta za novu premijeru.

Naravno, nisam sasvim imuna na pokretne slike, čak su mi dva Sokurovljeva filma ušla u top 10, ali ma koliko konzervativno zvučalo, i dalje mislim da je „književnost veća i moćnija umetnost“ kako kaže Sokurov. Možda je samo faza koja dugo traje – kad pronađem neki slobodan sat, između knjige i filma, izaberem Čehova.

Tema broj dva uvek je aktuelna: feminizam, ravnopravnost i unovčavanje političke korektnosti. Unosan proizvod savremene neuroze: fetišizacija i njen merkantilni potencijal. Majski Elle, koji mi izgleda kao Instagram od 700 grama, dao je kratke razgovore s uspešnim ženama predanim aktivizmu i „osnaživanju“ pripadnica nežnijeg dela planete. Verujem da mnoge intervjuisane zvezde u svojim naporima da ubede žene da su vredne, bitne i jake krnje okoštale ćoškove patrijarhalnog robovlasničkog koncepta, ali ono što sam pročitala u časopisu čista je retorika.

Setila sam se gospođe kandidatkinje za američki politički presto Hilari Klinton. Ona je još ’95. na skupu u Kini smelo izjavila da su „ženska prava ljudska prava“. Ko se iole razuman ne bi složio? Ipak, i to je samo recitacija: reči, reči, reči koje donose glasove, glasove, glasove. Pomenutu snažnu poruku prvi put izrečenu 1830! gospođa Klinton je pozajmila. Zatim, neznatno modifikovanu, iskoristila je i kad je govorila o drugoj „ranjivoj“ grupi: LGBT zajednici. Glasovi, aplauz i to je to.

Možemo unovčiti sve, pa i ideju ravnopravnosti, slobode i ukidanja nasilja. Otud bedževi, majice, jakne i drugi modni detalji sa feminističkim porukama. Jednakost je postala fetiš, a u fetiše je mudro ulagati. Zagarantovan profit. Šta ćemo sa idejom? Ništa, ostaje u čarobnom svetu ideja.