Prelistavanje

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Najpogodniji momenat za izrastanje političkih vođa su krizna stanja društva i političke zajednice. Ako je racionalni autoritet u politici-autoritet zakona, politički vođa je onaj iracionalni autoritet. Zato, političke vođe dolaze van zakona i nastavljaju van zakona da se ponašaju i da delaju, a konstantno stanje nada u nešto obećano vlada običnim ljudskim životom. A, zapravo, velikim slovima bi trebalo istaći: Ostavite svaku nadu vi koji ulazite…a zašto ulazite, zato što ste izgubili dostojanstvo…a despot je despot zato što pred sobom uvek vidi ljude lišene dostojanstva.
   Da se razumemo…Nije stvar ni u kakvoj ličnoj sposobnosti vođe, već u samoj masi, njenoj sposobnosti u datoj situaciji za samophipnozu. Ako je masa izabrala nekoga za hipnotizera, to znači da želi da bude hipnotisana i to znači da ovaj može da čini bilo šta, i sve će imati efekta. Tek post factum izgleda da se izabranik sam probio u vrh i zaveo mase. A same mase mu dodeljuju ovu ulogu…da igra…upravo da igra. Tako on postaje adekvatan masi koja ga je odabrala ili vođa je upravo onakav kakva je masa koju vodi… Veru i nadu gube i oni najčvršći i najodvažniji,ali ipak idu dalje…Pa i šta bi kad se natrag ne može?!

   Dakle, nisu ideje i dogme pravila našeg bivstva. Današnja, a i buduća naša stvarnost je jedino vođa…jer, upravo ta masa koja mu je dodelila ulogu da igra…tek će ona igrati, ali isključivo onako kako on svira…Ovo samo potvrđuje da iz oblaka nastaje sva sila snega i grada i da grmljavina nastaje iz sjajne munje, da grad propada od „velikih“ ljudi, a da građani neprimetno padaju u ropstvo…
   Ostaje da se pitamo da li je reč o demokratiji sa vođom ili samohipnozi ili, pak, o samohipnozi koja se kod nas zove demokratija sa vođom…sami smo to hteli i na to smo dobrovoljno pristali tako da…uzalud nam je da se penjemo na štule, jer nam i na štulama valja hodati sopstvenim nogama.

2. Dok Vucic sanja o putevima i prugama, prica se da mu je brat vlasnik svega sto donosi (materijalnu) korist po toj vasoj Srbijici.

3. Kada se stav ne gradi na iskustvu i činjenicama, već na podređivanju i činjenica i iskustva ideji i konceptu koji hoće da se realizuje, kada u pretpostavci ovog stava stoji zalaganje za ono što treba da bude, a ne za poboljšanje onoga što jeste, onda je to politički radikalizam… a, zapravo, nije ga teško prepoznati – kada se ono što treba da bude pretvara u jedino što može da bude, a ne u više mogućnosti onoga što bi moglo da bude.

4. "Vudialenovskog tipa (dakle, ništa nije jasno)" – E, zbog ovakvih stvari obožavam Vaše kolumne 🙂

5. Mislim isto kao gospodin Mladen.