Pričam ti priču

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ma kakva depresija, kakvi bakraci….. Srbija! E to je to…

2. Lepo je ovakvima koji se gnušaju nad zaradama Lukasa, Bubamare, Cece i sličnih odbrusila Jovana Gligorijević pre jedno dva tri meseca u Vremenu, molim da se pročita, poučno je. To je takav kliše, fraza, nemam još reči, kojima se opisuju nezaslužene zarade ovih pevača, gospođo, oni su na tržištu, imaju svoje cene, imaju svoj repertoar, svoje fanove, imaju mnogo toga čega se mi gadimo, ali ako nas toliko odbija sadržaj, zašto se i mi ne odlučimo na takvo nešto, da uzimamo lovu, polje je otvoreno, konkurencija je tu, pokažimo se, obogatimo se, što bi reko Lenjin, lova se valja ulicama, samo je treba pokupiti. Ne dirajte me u Brenu, u Sneki, u Seku, u Samardžića, u Kebu, u Džeja, to su trudbenici, ja im skidam kapu, to su borci, mi smo salonski čistunci, hoćemo ribe, ali s obale.

3. Ovo je vreme kad smo bombardovani nevažnim, idiotskim pričama i informacijama, koje u neverovatnoj svojoj količini stvaraju privid depresije kod svakog normalnog mislećeg čoveka. Da bi povećao kvalitet života, čovek bi trebalo da se izoluje od bar 90% informacija, da ne gleda tv, ili to čini vrlo retko, da ne obilazi brojne sajtove na internetu, da pokušava što više u živo da komunicira sa ljudima, da izbegne tupav vid komunikacije preko Instagrama, povijen nad ekranom telefona, dok život teče mimo njega. U autobusu, na vozu, na stanici, ljudi više međusobno ne razgovaraju, nema ljubaznosti i osmeha, topline, svi kuckaju reagujući na idiotske fotografije. Novine već odavno ne čitam, pogledam na sajtu Danasa šta se dešava, pogledam par minuta N1, a preostalo vreme pokušavam da pametno utrošim komunicirajući sa ljudima koji mi mnogo znače, i uz koje se osećam srećno a ne depresivno. Aca Lukas, UH!!! Nesrećnog li naroda!

4. Halo?Tržište je u hali Arena i u birtijama po Nemačkoj (fanovi i repertoar uz to)a grad daje NAS NOVAC i to kome?Da ne vredjam,priznali su i sami ko su i šta su.Ne dao Vam Bog Bosko da se nadjete u nekoj bolnici.Bićete srećni ako samo dobijete šugu.

5. Ja sam u depresiji samo zbog SNS i AV vladavine, uključujući njihove satelie, naravno, i što Srblji to trpe. A Internet, televizija, novine, to isključim ili gledam i čitam ono što valja. Na primer, od dnevnih novina kupim Danas, od nedeljnika Vreme, NIN ili Nedeljnik, pa tako. Uh, tek tada padnem u još dublju depresiju što Srblji i dalje trpe ove satrape na vlasti. Pozdrav svima što su iz istih razloga u depresiji. Nina, razvedri se, trebaju nam tvoji članci.

6. Ali kad je u pitanju pisac i njegovo delo, zar ne izgleda pomalo kao nepravda da se od onog koji je stvorio neko umetničko delo, pored toga što nam je dao svoju kreaciju, dakle deo sebe, očekuje da kaže nešto i o sebi i o tom delu? Ima nas koji smo više skloni da na tvorce umetničkih dela gledamo bilo kao na neme, odsutne savremenike, bilo kao na slavne pokojnike, i koji smo mišljenja da je govor umetničkih dela čistiji i jasniji ako se ne meša sa živim glasom njegovog stvaraoca. Takvo shvatanje nije ni usamljeno ni novo. Još Monteskije je tvrdio da "pisci nisu dobre sudije svojih dela". Sa divljenjem i razumevanjem sam nekad pročitao Geteovo pravilo: "Umetnikovo je da stvara a ne da govori!" Kao što sam mnogo godina docnije sa uzbuđenjem naišao na istu misao, sjajno izraženu, kod neprežaljenog Albera Kamija.

7. Kad je reč o pripovedanju koje ima za predmet prošlost, treba napomenuti da ima shvatanja prema kojima bi pisati o prošlosti trebalo da znači prenebregnuti sadašnjicu i donekle okrenuti leđa životu. Mislim da se pisci istorijskih pripovedaka i romana ne bi složili sa tim i da bi pre bili skloni da priznaju da sâmi stvarno i ne znaju kako ni kada se prebacuju iz onog što se zove sadašnjost u ono što smatramo prošlošću, da sa lakoćom kao u snu, prelaze pragove stoleća. Najposle, zar se u prošlosti kao i u sadašnjosti ne suočavamo sa sličnim pojavama i istim problemima? Biti čovek, rođen bez svog znanja i bez svoje volje, bačen u okean postojanja. Morati plivati. Postojati. Nositi identitet. Izdržati atmosferski pritisak svega oko sebe, sve sudare, nepredvidljive i nepredviđene postupke svoje i tuđe, koji ponajčešće nisu po meri naših snaga. A povrh svega, treba još izdržati svoju misao o svemu tome. Ukratko: biti čovek.