Reklama

Ipak, neki su se dosetili da je upravo posao najbolja reklama… jer se ona jeftinija u dve verzije nije baš pokazala.

Primera radi, to što je centar grada postao poligon za građevinsku mehanizaciju i ketvok za majstore terence ne mogu da čitam drugačije nego kao reklamu. Cela ulica mi je pod skelama. Postavljeni su vertikalni nosači i horizontalne površine namenjene majstorima (ne znam koje orijentacije) ali niko se ne pojavljuje da konstrukciju koristi, niti peru fasadu, niti je boje, niti popravljaju rupe na licima zgrada. Osećam se kao učesnik u projektu u kom Kristo deo po deo pakuje Beograd. Onako, iz zezanja ili da bi imao još nešto da doda u monografiju. Sve sasvim slučajno pred izbore.

Stalna gluma da se nešto veliko radi (uzgred, Karađorđeva je već dugo pod skelama i nisam sasvim sigurna da se iza te velike fasadne rešetke nešto događa) veoma me zbunjuje, jer zapravo ništa se ne završava. Samo se otvaraju nova gradilišta. Po stoti put ću da skrenem pažnju: Kosančićev venac je nekad imao bar kaldrmu, sad već mesecima ima blato. Prošla sam skoro pored naznaka fontane na Slaviji. Lokaciju su stavili pod rogove, međutim, ne čini mi se da će naša dika da propeva za 50 dana koliko je ostalo do navedenog i obećanog roka.

Razbucana je i Birjuzova, Obilićev venac odavno… Bilo bi suviše nestvarno da se bilo šta od navedenog završi do početka aprila. A to bi samo bila uspešna reklama, ova građevinska lakrdija je mlak marketinški poduhvat i liči na gest razmažene dece koja zagrizu pet čokolada pa ne pojedu nijednu.

Dakle, kao što nije svaka reklama uspešan mamac za proizvod, kao što reklama ne obećava posao, ni posao ne predstavlja obavezno dobru reklamu. Koliko znam, marketinški majstori naglašavaju da iza reklame uvek treba da stoji dobar proizvod. Ili ništa.