Sava promenada

Interesantna promocija, nigde nije najavljena, niko o njoj ni reči ne govori… Očekivala sam bar neku informaciju na Belgrade Waterfront sajtu. Međutim, tamo su sav prostor zauzele fotografije mladih nasmejanih budućih Beograđana i precizno krojene rečenice o lepoti moderne prestonice. Ni u Novostima, ni u Projektima ne pominje se aktuelna izložba.

Čitala sam kod Rastka Petrovića anegdotu o Sari Bernar. Kaže priča, Sara Bernar došla u Rio de Žaneiro, ušla u hotel, popela se u sobu, samo se umila pa sjurila na ulicu. Tamo je našla kočijaša, sela u kočije i naredila: „Prašuma!“ Mislila je da je prašuma iza ćoška, dok su do nje trebali sati klackanja vozom. Ne mogu da procenim šta nije u redu sa cenjenom glumicom. Bila je naivna ili neinformisana, izgubljena u svetu fantazija. Svakako nije imala kontakt sa realnošću. Eto, nje sam se setila dok sam se šetala ulicom kojom počinje novo lice grada. Oko mene su se muvali stranci i šuškali na nekom semitskom jeziku, neumorni radnici treće smene obavljali su pripreme za postavljanje kamena temeljca velikim kulama na vodi, Lastini autobusi su polazili, čuvar je nadgledao situaciju, a ja sam razmišljala da li je naivno ili otkačeno verovati da je par zanemarenih belih šatora najava umetničke delatnosti koja nam se sprema na Savskoj promenadi. I zašto se o tome ćuti.

Onda mi je sinulo. Postoji mađioničarski trik, poznat i rado korišćen. Aplicirate za novac sa nekim projektom, a onda date bakšiš deci da malo šaraju kredom po ulici… tako, da se nešto dešava. Vi „ostanete dobri“ dovoljno za letovanje naredne godine ili svih godina u životu, a deca ostaju radosna što su se poigrala, izložila svoje radove i dobila sitninu za trud.