Možda su neka druga vremena bila prisebnija. Senzacija, manipulacija, anksioznost kao osnovno osećanje čoveka našeg doba i odgovor na pritisak to je tema… i konflikt koji iz navedenog može da iznikne.
Epidemija ptičjeg gripa, pa naredne godine ili koju godinu posle epidemija svinjskog gripa, pre toga sars, pa antraks… sad epidemija malih boginja. Ni to nije dovoljno. „Zver sa Istoka“ tako je nazvan hladan talas koji nas je snašao pre tri nedelje. Voja Žanetić citirao je nekog Tviteraša (stanovnika Tviterije) koji kaže da se to u njegovo vreme zvalo februar. Eto, i u moje se vreme zvalo februar. Ili zima, doba kad je hladno. Takođe, avgust je bio leto. Tada je bilo vruće i niko nije palio crveni meteoalarm.
Sada je sve postalo strašno i opasno pa je najbolje da sedimo kod kuće i čitamo novine koje održavaju strahove na potrebnoj temperaturi.
Nemačka akademija za film navela me je na temu: Senzacionalno i manipulativno u umetnosti. Prvo sam se zapitala gde su granice umetnosti… Koliko znam gospođa Dara Bubamara se smatra umetnicom. Izvinite, gospođo Bubamaro, moj se pogled na svet tome opire (ništa lično).
Naredno pitanje je koje granice bi umetnost ipak trebalo da poštuje, uz veliko uvažavanje potrebe da se deluje subverzivno te pošalje poruka koja će možda promeniti društvo. Snimanje golotinje u dubrovačkoj crkvi bez dozvola i čvrstog opravdanja čine mi se kao kompenzacija idejnoj impotenciji. Prvo, golotinju u umetnosti danas vidim najčešće kao manipulaciju, slično kao rasplakanu decu i starce (u umetnosti, naravno). Lepo telo je lepo samo po sebi, tužna deca bude tugu, stari ljudi strah i tugu… Diskretni sfumato, neobičan pejzaž kao podloga nisu dovoljne umetničke intervencije. Dakle, budite majstori pa preskočite manipulativne motive! I senzaciju. Ako baš hoćete gole žene u crkvi, ima raznih programa koji to omogućavaju. Pritom možete sve prikazati u 3D-u, dodati Hrista koji plače majci u krilu ili vatru pakla koja greje (6 D)…
Sad o domaćoj senzaciji, senzaciji bez pokrića. Gospodin predsednik opštine Brus dobio je svojih pet minuta slave. Kad nije moglo drugačije, bar ovako. Iz mog ugla, to nije vest. Čovek se ponašao u skladu sa sobom, a krivi su oni koji su to prenebregli. Ali, oni su takođe takvi kakvi su, ni to nije vest. Nikog nije kupljena diploma učinila pametnijim niti bolje odelo i fotelja pristojnijim. Nije mi stalo do primitivnih navika vremešnog gospodina iz Brusa, ali mi je veoma stalo do toga što mu ja plaćam neprikladne SNSSMS-ove.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
