Slike sa izložbe

Prvo pohvale. One svakako idu organizatorima. Sada je vreme kustosa i rado bih pohvalila njih, ali nigde im nisam našla imena. „Umetnici“ iz senke stoje iza zvezde postavke: Vladanke Malović. Zatim, papir na kome su štampane kolažno postavljene naslovnice i članci je odličan. Izložba je multimedijalna, što je takođe za svaku pohvalu. Navikla sam na drastično skromniju opremu šetajući se po galerijama. Ovde se nije štedelo i rezultat je vrlo dobar. Nisam videla podatak koliko je sve koštalo i koga, ali kod ovakvog proizvoda to se i ne pita.

Printovi i ekrani su dobro čuvani. Ni Paju Jovanovića, jednog od poslednjih umetnika čije smo radove imali prilike da vidimo pre više od decenije u Narodnom muzeju, nije čuvalo toliko ljudi. Sećam se, tamo nije bilo ni kustosa koji bi zainteresovanima rekli reč-dve o umetniku i njegovom delu, ovde su odmah na ulazu ljubazno delili materijal, a bili su i otvoreni za pitanja. Domaćinski. Možda su nedostajali pogača i rakija.

Zatim bih pohvalila kolekcionare i statističare, osobe koje su se revnosno bavile ubiranjem i brojanjem jedinica negativnog sadržaja. Kud izbrojaše baš 6.732? Bilo bi lepo da saznamo koji su bili kriterijumi. Jer, negde mi se učinilo da su se možda premorili pa neselektivno tekstove stavili gde im nije mesto. Primera radi, na jednoj naslovnici, Premijeru (ili Mandataru) su nacrtani brkovi, šarmantna slikarska bradica, okrugle naočare, obrve i mladež. Kad ga pogledam, liči mi na Dalija, a to nipošto nije negativno. Naprotiv, vrlo je afirmativno, znači: naš Premijer nije samo političar, već i stvaralac, kreativac, umetnik. Istina, nadrealista, osoba koja malo drugačije vidi svet od onoga kako on izgleda (ili kako ga vidimo mi). A za mladež znamo da je seksi detalj, prema tome, cela je obrada značila: naš Premijer nije samo političar, već i stvaralac, kreativac, umetnik… još i vrlo seksi tip. Natpis koji prati malo docrtanog Premijera (ili Mandatara) je: „Zašto intelektualci ne vole Vučića“. Ne vidim kako je ovo negativno. Ko su, uopšte, današnji intelektualci u Srbiji? Oni sa čudnim diplomama, obaveznim metatezama i jezičkim omaškama? Trebalo je prvo razmotriti na koju se grupu umnih ljudi ova izjava odnosi.

Još jedna jedinica izložbe (da ne kažem eksponat ili artefakt) me je zbunila. Kokan Mladenović na naslovnici magazina „NIN“. Ispod njegovog imena stoji najava za intervju: „Znamo ko je netalentovani reditelj“. Ko? Mnogo je netalentovanih reditelja. Neki nam ubijaju volju za filmovima, neki za pozorištem, neki za životom… Na koga je mislio Kokan i zašto su istraživači negativnih sadržaja u toj naivnoj umetničkoj aroganciji sveznajućeg videli pretnju dobrom imidžu vlasti ostaće za mene zagonetka.

Uz sve pohvale koje pretežu i nedoumice koje su se javile tu i tamo, imam i jednu zamerku. Radno vreme „Progresa“ je neadekvatno. Nešto što nosi snagu koncepta Marine Abramović trebalo bi da bude dostupno non-stop.
Da ne bude kako samo hvalim i zvocam, predlažem novu izložbu: Negativni sadržaji koji nisu bili pušteni u štampu.