Sloboda pod maskama

Ako nekom nije davljenje da čita šta pišem na Messengeru ili Viberu, nek čita. Ja bih se ubila od dosade kad bih morala time da se bavim. Čak mi je zabavna, skoro romantična pomisao da se negde skladišti i čuva sve što se baca u onlajn prostor.

Naravno, mutne radnje nije uputno iznositi na svetlost dana, zato se tajni kanali kopaju svugde pa i na webu. Deep web ili dark web daje vam mogućnost da ostanete anonimni. TOR je akronim nastao od informatičke metafore po obliku: The Onion Router. Omotači što čine luk slikovito govore o trasi kojom se kreću informacije o vašoj adresi. Adrese se nasumično menjaju i tako vam kriju identitet. Preko ovog brauzera možete da pristupite raznim sajtovima ne ostavljajući nikakav trag o svom prisustvu. Tržište je šaroliko i uglavnom se odnosi na prodaju nelegalnih proizvoda. Možete da naručite ubistvo, da kupite ukradenu kreditnu karticu, diplomu bilo koje vrste, droge znane i neznane, možete da uživate u dečjoj pornografiji, ako vam se u tome uživa i sl. Sve ono što ne biste smeli da radite otvoreno u stvarnom životu, u virtuelnom smete. Za virtuelni novac, koji je zapravo stvaran, kao što su i stvarne posledice vaših onlajn porudžbina.

Prvo što pomislite kad čitate o tom, inače veoma posećenom, delu interneta je odsustvo granica, sloboda kakve nema. Možete da instalirate program koji vam omogućava sasvim skrivenu komunikaciju. Pišete mejlove koji se kriptuju, čiji sadržaj znate samo vi i osoba koja ima ključ (ovo je najzabavniji i verovatno najrazumniji deo priče o anonimnosti). Možete da organizujete akciju u kojoj će vašoj nastavnici hemije neko slučajno slomiti nogu zbog čega će biti odložen kontrolni (naravno, ako vam to dozvoljava džeparac).

Koliko zaista ima slobode, pitanje je. Obe strane ulaze u ozbiljan rizik, kako oni koji prodaju, tako i oni koji kupuju ili koriste usluge. Prva je sumnja hoćete li biti prevareni/pokradeni, druga je sumnja ko se krije iza izmišljenog imena i zaštićene adrese… Kome zaista možete verovati ako nema pravih identiteta? Poštenim prevarantima?

Dakle, u svaku pa i u ovu vrstu velike slobode sumnjam. Granice nastaju gde god se otvori novo polje, možda je to imanentno svim pojavama/pojmovima u ovom svetu, možda je to imanentno svim konceptima koji nastanu od čoveka i od njega zavise.
Prava mera slobode, ima li nešto bolje od toga?