Osim što nam je nova godina donela novi sneg, ništa drugo lepo za ovih pola januara nije nas snašlo. Sve po starom i sve nenormalno. Mislim kolektivno, ne individualno.
Domišljati organizatori slavlja podelili su reklamne maske i završili posao, učesnici u novogodišnjoj proslavi spakovali su maske u džep za ne daj bože i zapevali uz velikane domaće scene.
Sad su se rasuli po kovid ambulantama i svima nama omogućili da se lepo i na brzinu zaražavamo.
Briljantno! Ekipa za primer.
Kad god bi neko u gnevu rekao da bolju vlast ne zaslužujemo, ja bih ustala u odbranu naroda jer sam mislila da zaslužujemo najbolju.
Sad mi je jasno da te jeftine pobacane udice koje smo zagrizli (opijeni iracionalnim slikama o sreći i nesposobni da o konzumerističkim potrebama promislimo) upravo pokazuju da mi boljoj vlasti nismo dorasli, nismo dovoljno prisebni i pametni.
Ne bi li najbolji otpor, najzdraviji, najnormalniji (uzimajući u obzir epidemiološke okolnosti u kojima se doček organizovao) bio da vlastima pokažemo da smo ih prerasli, nadmudrili, da želimo bolje, to da smo bojkotovali legalnu kovid žurku, da smo ismejali njihove pokušaje da nas potplate hlebom i igrama.
Bio bi to savršen odgovor na njihov nemar, na to da bi nas prodali (nas, naše zdravlje) za glas. Međutim, čovek je loša roba, bezumna ponekad, a naš čovek još i jeftina.
Beograd je za doček bio svet, kazao je Vesić.
Jedini veliki grad u Evropi koji je organizovao doček, takođe se pohvalio zamenik gradonačelnika. Složile su se desetine hiljada poziciono-opozicionih građana s njim na koncertima. OK, poen za vlast.
Nisam ekonomista, ali mogu da pretpostavim: u najboljem slučaju, sav novac prikupljen od stranaca željnih zabave trebalo bi da se potroši na lečenje bolesnih od korone i onih koji će biti kolateralna šteta, kao i mnogih koji će otići na bolovanja ili na premala groblja.
Naravno, ukoliko se stečeni dobitak usmeri u državnu kasu. A, bojim se, moraće i da se doda.
Sve već poznato: ostavljamo srce na terenu (što nas čini izrazito ponosnima), odlivamo mozgove (što nas ne dotiče), a razum lečimo terevenkama.
O tome da nam je demokratija isključivo tema za ćaskanje a nikako društvo za koje smo sazreli govore i reakcije na Novakov boravak u Australiji. Svako ko ne podržava obavezu da se prema Đokoviću primeni zakon ekskluziviteta neprijatelj je i izdajnik.
Malo šire gledano, i to je poen za vlast, ona nas je naučila da od jednakih ima „jednakijih“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
