The street is the missing ingredient

Poznata je izreka da se stanovnici Njujorka doteruju da bi ih uslikao Bil, te da je onaj pored koga prvi i najstariji paparaco prođe ne dižući svoj objektiv stilski mrtav. Tek sad, veče pošto je preminuo, pogledala sam dokumentarac o Bilu.

Ljubak, malo histeričan dok sa dizajnerom radi prelom svoje kolumne u „Njujork tajmsu“, kontrol frik kome nikad nije objavljena fotografija koju nije odobrio, opsesivac što čuva sve negative ikad napravljene (zbog čega je izbacio kuhinju iz svog malog skromnog boravišta) u filmu nije drugačiji nego na slikama. Juri na točkovima, sudara se s taksistima, mahnito traži motive i kao da je nevidljiv škljoca okolo.

Ulica je taj tajni sastojak koji njegove fotografije čini posebnim. Iz njih titra život. Kaže da kiša daje potpuno nove prizore. Meni su najzanimljivije njegove fotografije ljudi koji preskaču bare otopljenog ili poluotopljenog snega. Ne obraćajući pažnju na aparat usmeren u njih, zadižu nogavice, mršte se i bivaju uhvaćeni u vazduhu.

Bilov je glavni hobi bilo posmatranje ljudi. Ne znam da li je iza toga stajala ljubav prema čoveku (bio je neobično prijatan) ili velika strast prema modi. Ili je to moralo da ide skupa, pošto nije samo garderoba izazivala njegovu pažnju, već model u pokretu. Uvek vedar, imao je običaj satima da stoji čekajući zanimljiv autfit. Modna revija je na ulici, bio je moto. Zato se njegovo prisustvo stalno osećalo u kvartovima Njujorka, bio je arbitar stila. Sve bi uradio za snimak, umeo je bez objašnjenja da ostavi sagovornika i krene za svojom inspiracijom.

Dve stvari me u vezi s njim očaravaju (ne samo mene, naravno, nego milione nas fanova). Prva je tolika predanost životu, ulici kao glavnoj životnoj pozornici. „Ništa ja ne odlučujem“, rekao je. „Puštam da ulica razgovara sa mnom, a da bi se to postiglo, moram da ostanem tamo, na ulici…“ Živeo je svoju strast bez kompromisa. Nije uzimao honorar jer bi tako gubio slobodu, posvećen je bio samo svojoj pasiji, isključivo u njenoj službi. To je drugi razlog zbog koga ću ga pamtiti. Od trenutka kad je dobio mali Olimpus aparat od 35 dolara i savet da njime pravi beleške, nije prestao da nas podseća na to da je stil najlepši kanal za komunikaciju.