U ime Hrista

Međutim, ja ne gubim strpljenje zbog virusa koji uporno vršlja gde mu je volja i gde ga puste, već zbog onih koji se prave blesavi i zbog kojih ću mesec dana duže ako ne i preko toga sedeti u četiri zida.

SPC je pala s marsa i traži da se družimo u slavu Hristovog uskrsnuća! Da li ste vi, braćo po veri, normalni?

Kao i mnogi drugi, češće se motam po društvenim mrežama. Postovi određenih korisnika ove demokratske pijace ne mogu da razumem. Masovno prozivaju epidemiologe zato što im već deset dana obećavaju još dve nedelje ozbiljne izolacije. Kao da tok epidemije zavisi od ćudi kriznog štaba, a ne od nas samih.

Pa nemojte da pitate dr Kona koliko ćete morati, gle užasa, da provedete još dana sa najbližima, pitajte astrologe ili vračare. Jer, čovek je uzeo u obzir da ima posla sa razumnim ljudima kad je napravio procenu.

Kriv je sistem, krivo je zdravstvo, nismo se na vreme pripremili… Blago onome ko je tek sad shvatio da je zdravstvo urušeno i da mi ni za šta pa ni za epidemiološku krizu nismo pripravni. Blago i onima koji su verovali da će rezultate testova dobiti u najavljenom roku. Nije mi poznato šta to ovde stiže pravovremeno.

Dalje… Dr Kon hoće napolje, pa dr Kon neće napolje… Da, stvarno ću, u trenutku kad je svima jasno da je on postao stub poverenja u izlazak iz epidemije i simbol utehe, poverovati da su ga pogodili napadi virtuelnih prijatelja.

Ovde je neophodno s vremena na vreme odigrati neki dramatičan igrokaz da bi se oživeo narod. Ne znam šta su ljudi pisali na njegovom profilu pa ga tako razgnevili, ali sumnjam da odrastao čovek išta što se pobaca po FB zidu može da doživi ozbiljno.

U jednoj stvari pandemija je učinila Srbiji. Sa naslovnih strana sklonila je folk pevače i učesnike rijalitija ili ih bar gurnula u ćošak. Ko bi rekao da će zvezde Parova da izgube sjaj u treptaju oka.

Istina, tradicija konstruisanja senzacionalističkih naslova ostala je u tabloidima, ali tu se tekst slabo čita pa je ovo veliki uspeh i korak koji obećava. Nažalost, rijaliti koji živimo samo je prešao u drugi podžanr.

Jedna me situacija stalno vraća u realnost. Kad čujem sirenu ambulantnih kola za vreme zabrane kretanja. To nečiji život visi o koncu pomislim i smuči mi se sve.