Uvek je potreban treći

Rekao bi čovek, nije baš tako, evo, na primer, pornografski filmovi ne govore o tom nežnom osećanju, a horor filmovi pričaju o smrti ili strahu od smrti.

Dok u jedinicama prve grupe sve puca od znoja i vriske, u drugoj grupi kameru obavezno poprska krv (tačnije litri krvi). Ipak, kad se spoje dva pomenuta žanra, ponovo se umeša ljubav kao motiv.

Odgledala sam „X“, lepo snimljen horor posle koga sam, mada je priča već sto puta viđena u raznim verzijama, ipak proverila da li sam zaključala vrata. Čak sam poželela mršavu komšinicu duže sede kose bar dve nedelje da ne sretnem ni po noći, ni po danu.

Grupa alternativnih filmadžija kreće na pusto imanje kako bi bez ometanja snimila porno uradak od kog svi članovi ekipe planiraju da se obogate (ili steknu slavu). Usput nailaze na kravu kojoj je po uzanom teksaškom putu rasuta utroba i čiji gastrointestinalni otpad lopatom sa asfalta bacaju u travu.

Odmah sam videla da imam posla sa „sočnim“ filmom kasapskog tipa. Mogla sam da odustanem, budući da sam bila upozorena ovom scenom. Ipak, ostala sam pred ekranom.

Iako su se malo zgrozili zgnječenim crevima, umetnici su nastavili kud su namerili, do barake na imanju matorog bračnog para jezive pojavnosti (verovatno „must have“ u hororu manje inventivnog tipa).

Prema uputstvima Čehova, u ladici kamioneta pred početak zapleta, zacaklio se pištolj. Stvorila se i puška, pa je jasno bilo da će se obračun odigravati svim ubojitim sredstvima.

Bilo kako bilo, učestvovali su: krokodil, nož, sekira, puška, pištolj, točkovi kamioneta (zanimljivo, upravo kao finalno ubistvo, te je zaključno masakr-delo bilo evokacija smrskane krave kao najave sa druma), zarđali ekser, čak je i sama priroda dala doprinos: čikica je stradao od infarkta itd.

Šta se desilo, lako je pretpostaviti: na razne načine (niko na isti) cela ekipa (osim glavne lepotice), doživela je jezivu sudbinu.

Grozni čikica i bizarna i perverzna bakica došli su glave filmadžijama (bilo je jasno, nisu oni bili jedine žrtve, ko zna ko je sve tu stradao pre prve klape). A zašto se sve baš tako odigralo? Ljubav, verovali ili ne.

Bakica je bila željna ljubavi i njen verni suprug (saučesnik u zločinu) nije umeo drugačije da udovolji putenim potrebama nego da u saradnji sa njom pobije mlade i lepe koji uzbude njegovu damu.

Tek kad su počistili sve članove ekipe koje su mogli da pohvataju, njihova se ljubav osvežila i gospa krvavih ruku spojila se u ljubavi sa suprugom. Onda su, razume se, oboje stradali.

U zaključku imam samo da potvrdim drevne mudrosti: ljubav je snažan pokretač (pa i za zločine), uvek je potreban treći (u jednini ili množini) i na kraju, ljubav ubija sve. Ako nisu (skoro) svi mrtvi, onda nije kraj.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.