Vonka 1

Svojevremeno sam volela film „Čarli i fabrika čokolade“.

Mislim da sam ga sedam-osam puta gledala u bioskopu.

Sećam se, Nestle je bio pokrovitelj, ili nešto slično, tek sa ulaznicom se dobijala i čokolada.

Dakle, gledate šarmantan film Tima Bartona, fenomenalnu scenografiju, odličan kostim, jedinstvenog Džonija Depa i jedete čokoladu.

Ako povedete nekog ko se drži dalje od šećernih otrova i plaši povišenog LDLa, imate mogućnost da pojedete dve.

Bila su to vremena.

Nećkala sam se ovih dana: da li da ostavim dva sata na Vonki ili da odmorim oči od ekrana.

I, naravno, oči nisu odnele pobedu.

Od bioskopa sam odustala još dok je mljackanje kokica i srkanje koka-kole bilo sporadično tako da sam film pogledala na zadovoljavajućih 17 inča Lenova.

Bez Tima Bartona, bez Džonija Depa, bez čokolade.

Znam, zvuči kao potpuni promašaj.

Film traje, da kažem, ko gladna godina, šareno je toliko da je Pantone mogao da pravi nove nijanse po bojama scenografije i rekvizita, a priču je mogao da smisli neki mister AI.

Obrti su neočekivani samo zato što imate bar minimalno povrenje u kreativnost filmskih stvaralca.

Neke magije koja vas tera da ostanete pred ekranom, možda samo zato što ne umete bolje da iskoristite skupoceno slobono vreme, možda zbog letećih čokoladica i letećih odraslih ozbiljnih ljudi u skupocenim odelima, ipak ima.

Gluma je zaista dobra, a smanjiti Hjua Granta, obojiti ga u zeleno i narandžsto, napraviti od njega Umpa Lumpu koji je izbačen iz svoje zajednice Vonkinom zaslugom, tj. krivicom, dovitljivo je – ko se ne bi nasmejao stalnom šetaču po romantičnim komedijama degradiranom na patuljka koji kvari planove glavnom junaku ali ga i spasava (da se ne udavi u kontejneru punom čokolade – nije ni inventivno, ni inovativno, prosto je bezveze).

U toj eksploziji šarenila ima nelogičnosti, naravno.

I pritom ne mislim na elemente bajke: alhemijsko koferče, darove egzotične životinje kao najvažniji sastojak čokoladnog proizvoda i uspešne potrage za majkom.

Ali, ima i neke pouke, stereotipne ali važne: sloga i zalaganje kolektiva/zajednice za cilj u koji svi veruju siguran je put do uspeha i pobede čak i u borbi sa opakim i neravnopravnim neprijateljem.

Čisto da se zna.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari