U pogledu psihološkog profila ljudi koji se spremaju za letovanje postoje dve udaljene tačke na skali. S jedne strane stoje oni koji svoj odmor do detalja planiraju, informišu se o najmanjim sitnicama zemlje odrednice, grada odredišta, supermarketa u tom gradu i o vrstama domaćih vina. Oni znaju na kojoj koti stoje dok ulaze u more i koja ih temperatura vode čeka kad zarone, a tad koje ribe ih mimoilaze. Strogi intelektualci. To mi liči na životnu kontracepciju, mada nije loše da ste im u blizini jer pored obilja beskorisnih gugl informacija što sipaju, mogu da odgovore i na neko pitanje koje vas zanima.
Više naginjem drugom kraju skale. Nisam preterano zainteresovana za istoriju, geografiju ili za nautiku kad otputujem. Dovezu me avion i autobus i to je to. More šumi, vetar duva. Ko je podigao grad, gde je najbliži spomenik podaci su koji pored mene prolaze. Jedino što me je interesovalo kad sam kretala iz Beograda bilo je da li imam vaj-faj u sobi. Plaža je onakva kakvu su stvorili bog i geologija, vreme će biti kakvo će biti, slike smeštaja nikad nisu kakve su u realnosti… So, who cares? Kad sam se sa svojim pitanjem svih pitanja pojavila u agenciji, nisu umeli da mi odgovore. Kako? Nije li to jedno od ključnih pitanja početka 21. veka! Vrlo podrugljivo su mi skrenuli pažnju na to da se samo Srbi vide sa telefonima i tabletima u rukama. Trebalo je da se postidim, verovatno. Nisam. Nelagoda koju je pravila mogućnost da budem off line deset dana bila je toliko jaka da se nisam obazirala na implicitan prekor. Zavidela sam putnicima koji se boje letenja. Njihov strah traje svega sat vremena, moja teskoba će trajati sve dok ne vidim pun postojan signal u zabiti grčkog ostrva, što se tada merilo danima. Idem plažom, šutiram more i gledam kako svaki talas poremeti raspored kamenčića, pa ga odmah ponovo složi, nov, kratkotrajan. Idem i govorim sebi: eto, pogledaj kako to radi priroda – ravnoteža, haos, ravnoteža… Sad nemaš signal, ali doći će kad košarkaši odu na spavanje pa turisti oslobode mrežu… Ne pomaže. Nek se priroda drži svojih zakona, ja želim vaj-faj!
Tek kad sam izmrcvarena čarterom, autobusom koji je stao pored svakog hotela, glađu i vrućinom… od gazdarice pansiona dobila željeni odgovor, ritam disanja mi se umirio. Ostajem na Vajberu, Gmailu i svim aplikacijama što rade na internet pogon! Sreća mi nije baš potrajala. Upropastilo me Evropsko prvenstvo. Zbog preopterećenosti mreže signala sad ima, sad nema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
