Zidanje Skadra

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Lektira ” Zidanje Skadra ” pripada takozvanom pretkososvskom ciklusu epskih narodnih pesma. Kao što i sam naziv kaže, pesme ovog ciklusa opisuju događaje koji su se zbili pre Kosovske bitke, to jest period od kraja 12. veka do 1389. godine.

   Većina pesama ovog ciklusa peva o tadašnjoj vlasteli, a najviše o rodu Nemanjića. Kao najistaknutija ličnost, kojoj je posvećeno najviše pesama ovog ciklusa svakako se izdvaja srpski car Dušan. A odmah za njim i članovi srpske vlastelinske porodice Mrnjavčević.

   Članovi porodice Mrnjavčević su pripadali tadašnjoj srpskoj vlasteli, a ono što je posebno zanimljivo kada je epska narodna pesma ” Zidanje Skadra ” u pitanju jeste činjenica da Gojko Mrnjavčević koji se pominje u ovoj pesmi nije bio istorijska ličnost, za razliku od Vukašina i Uglješe za koje postoje dokazi da su zaista postojali.
   Vukašin Mrnjavčević je vladao kao kralj u periodu od 1365. do 1371. godine, kada je poginuo u Maričkoj bici 26. septembra. Njegov brat, Uglješa bio je srpski despot i nosio je titulu ” Gospodara srpskih zemalja, Grčke i Pomorja “. Prema postojećim istorijskim podacima, braća Mrnjavčević su uglavnom vladali oblašću današnje Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije.

   Inače, srpski narodni pevač je kralja Vukašina Mrnjavčevića optužio kao ubicu cara Uroša. Prema mišljenju mnogih stručnjaka, on je nepravedno optužen kao ubica i uzurpator.

2. U pretkosovskom ciklusu se svojom lepotom ističe pesma Zidanje Skadra. U njoj je opevana stara misao da nema velikih dela bez velikih žrtava. Da bi se ostvarilo jedno veliko delo, kao što je to bilo podizanje grada Skadra, potrebna je tragična ljudska žrtva. Ta žrtva je oličena u mladoj Gojkovici, majci malog deteta.

   Osobenost pesme Zidanje Skadra je u opisu načina života najviše srpske feudalne aristokratije. Mrnjavčevići žive kao u nekoj seljačkoj patrijarhalnoj zadruzi, u kojoj se jetrve nedeljaju i same nose majstorima ručak. To je odraz one stalne težnje narodnog pevača da i u slike života feudalaca unese obeležje života kojim su živele narodne mase.

3. ““““…začudilo me je pitanje voditeljke ozbiljne televizije upravo u vezi sa "spornom" predstavom: zar publika ne odlazi u pozorište da se opusti? Pa… ljudi odlaze na erotsku masažu da se opuste, ne u pozorište. Ako se u pozorištu opuste, možda nešto nije u redu ili s njima ili s predstavom““““.
   Oplakao sam.

4. Umetnost, kultura, razumevanje, rodna ravnopravnost, analiticnost… nespojivo sa zemljom u kojoj zivimo.

5. Koliko zakona treba doneti da se srpsko drustvo uredi. Samo sto je donesen zakon o rodnoj ravnopravnosti Basara je svoje citaoce nazvao tupoumnicima koje je stereotipno uporedio sa lepoticama koje torocu o stvarima o kojima nemaju pojima. Sada autorka gornje kolumne naziva Hefnera matorim pervetom a na osnovu mutne predstave o tome ko je doticni gospodin i sta je uopste perverzija. Koji zakon treba doneti da bi se upristojio jezik (i pamet) novinara?

6. А у којој ви то земљи живите? По питању, рекло би се у САД.

7. Poštovana,
   Zar Vam je stvarno bitno da li je neko na papiru i reči, u ovom složićemo se predominantno patrijarhalnom društvu, npr. babica ili babac, kuvar ili kuvarica, šef ili šefovica, zidarica ili zidar, kopačica ili kopač, ministarka ili vojnik… menja sustinu međupolnog i međuljudskog odnosa?
   U krajnjoj liniji koliko menja u ovakvom savremenom društvu to da li Vas nazivaju robinjom ili robom?
   Zar živu stvar poput jezika treba državnim zakonom kalupiti?