Možete voleti ili ne podnositi reči i dela Sava Miloševića, ali nema šanse da ste ravnodušni prema onome što priča i radi trener Partizana.
I tako je maltene od trenutka kada je kao junoša iz fudbalske škole crno-belih debitovao za prvi tim kluba iz Humske, jer je često imao opoziciju ili sam kontrirao nekome, revidirao stavove i menjao strane, govorio šta mu je na umu i nije mario kako će se te misli skotrljati na drumu.
NJemu blizak čovek, još iz klinačkih dana, nedavno me uveravao da ovaj to nikada ne radi iz zadnjih namera ili zbog ćara. Samo mu „nedostaje lukavosti, ne ume da kalkuliše, izbroji do deset ni ugrize se za jezik“. Nije mi poznato kako je on shvatio Miloševićevo preuzimanje odgovornosti za fudbalsko samoubistvo njegove ekipe protiv AZ Alkmara, ali dovoljno dugo sam s ove strane terena da znam kako su ta i takva preuzimanja krivice na nivou statističke greške. Baš retko se dešava da ljudi na njegovom mestu glasno i jasno, gledajući se oči u oči s novinarima, kažu da su promašili s izmenama, to izazvalo konfuziju, pa mast otišla u propast. Premalo je trenera čije se izjave u slovo poklope sa navijačkim zaključcima, kao što je to bio slučaj posle nesrećnog remija u Hagu. Mada bi bio veliki greh kompletan ceh za neprezimljavanje u Ligi Evrope ispostaviti na račun nekoga ko je do aprila primao platu kao potpredsednik Fudbalskog saveza Srbije, bez namere da u skorije vreme sedne na klupu i prvi put u životu samostalno vodi neki tim.
Milošević mora da nauči još mnoge i mnoge trenerske lekcije, vreme će pokazati koliko će u tome uspeti, pa i istrajati, međutim već je uspeo ono što je poslednji put pošlo za rukom Aleksandru Stanojeviću. Da Partizan igra na gol više, onako kako mu je u klupskom DNK. Da sebičluk, manjak znanja ili obazrivosti pojedinaca u kopačkama ne oduzmu mnogo na brzini, kreativnosti i gledljivosti novom (starom) stilu ekipe koja je u prošlom prvenstvu i domaćoj „boraniji“ služila kao vreća za udaranje. Da „što je džaba i bogu je drago“ mantra uprave u prelaznim rokovima ne ostavi opet klub bez šest jesenjih utakmica u Evropi.
Jeste Savo kumovao, pet miliona evra vrednom, ispadanju iz LE ali da on i njegovi saradnici nisu preuzeli svlačionicu, odakle su toliki pobegli, Partizan bi danas bio na aparatima za disanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.