Huliganski „safari“

Do radikalizacije i kriminalizacije navijaštva tzv. najvernijih pristalica crveno-belih i crno-belih, mahom se dolazilo zbog igre i njenih protagonista, premda su prvotimci dva najtrofejnija srpska kluba i dalje tražena „roba“ na evropskom tržištu, a sada ljude sa druge strane granica više od svega privlači ono čega nema tamo gde žive. Nasilje u raznim oblicima.

Nisu „delije“ i „grobari“ izmislili baklje, topovske udare i petarde na sportskim borilištima, niti su od njih krenula krvava pesničenja i obračuni bodežima, nije njihov patent lomljenje inventara i zasipanje fudbalera svakojakim predmetima (uvrede se podrazumevaju).. Ali, države uređenog Zapada su disciplinovale svoje huligane (makar na domaćim borilištima), a naša digla ruke od obračuna sa rmpalijama kriminalnih biografija. I kada policija odradi svoj deo posla, ovi (u velikom broju slučajeva) dileri droge, reketaši i kradljivci, ne stignu na sud, na istom budu oslobođeni optužbi ili, po nalogu „odozgo“, budu tako sankcionisani da im se isplati da se vrate na honorarna „radna mesta“ na Severu i Jugu.

I odatle nastave da „ostavljaju bez daha“ iste one koji su rigoroznim zakonima i njihovom još strožom primenom od tabadžija pretvoreni u „mirne bubice“, ali sentimentalni na navijačko divljaštvo pohode Humsku i LJutice Bogdana. Dok se ovdašnji ljubitelji fudbala tog dana, čak i po ulicama i u prevozu, kriju od mrkih pogleda siledžija, dotle stranci kamerama oduševljeno love tzv. vrelu atmosferu. Kao na kakvom safariju. Blizu si divljači, ali na bezbednoj daljini, taman tolikoj da ostaneš čitav i zabeležiš najatraktivnije momente, pa se posle hvališ doživljajima iz egzotičnih predela. Baš kao u komentaru trenera Fulama Slaviša Jokanovića za engleske medije, povodom sinoćnjeg 158. večitog derbija. „To može biti zanimljivo ljudima van naše zemlje, ali mi smo se pomalo umorili od te situacije. Ono što mi želimo je veći kvalitet i bolji fudbal, ali i malo tišu publiku, bez nasilja“.

Jer, čega se pametan stidi time se budala ponosi.