Titula svetskih prvakinja odbojkašica Srbije nije izvela raju na ulice Beograda, Novog Sada, Niša, Kosovske Mitrovice… jer, ova „skoči, udri po lopti“ viteška igra nikada neće biti opijum za narodne mase kao što je fudbal, mada zbog istog stalno gutamo gorke pilule, nije nacionalna miljenica poput košarke ili slaba tačka zvana vaterpolo.
Niti je u finalu potučen arhetipski „neprijatelj“ Hrvatska. Ali je barem na jedan dan, u zdravoj patriotskoj radosti i ponosu, ujedinila uboge otimače bagatelne piletine iz „Linde“ i domaće šeike sa nameštenih tendera.
Zbog Tijane Bošković, Maje Ognjenović, Brankice Mihajlović, Milene Rašić… nije se pucalo kao na Solunskom frontu, ali su scene njihovog slavlja na najvišoj tački pobedničkog postolja u dalekom Japanu makar na jedan dan iz top vesti izbacile samoljubive političare sa 24-časovnim radnim vremenom, kosovsko-metohijski Gordijev čvor, američko-rusko nadgornjavanje oko ovog komada Balkana, „evo, samo što nismo ušli u Evropsku uniju“ i slične teme. Ne zadugo, tj taman dok se izvrte blazirani prijemi kod tradicionalnih grebatora o slavu sportista iz redova najviših državnika, prođu od silne upotrebe pohabane organizovane žurke pod otvorenim nebom u prestonici i rodnim mestima naših heroina, a mediji izgustiraju priče o njihovom vrhunskom znanju, ratničkoj borbenosti, jakoj timskoj energiji, lepoti dostojnoj manekenskih pista…
Posle jednokratne upotrebe veličanstvenog i stvarno istorijskog objedinjavanja evropskog i planetarnog zlata, samo dve godine posle osvajanja olimpijskog srebra, stvari će doći na „svoje mesto“. Visoke cure „teških šaka“ završiće tamo gde su uvek između grandioznih dela na velikim takmičenjima – na marginama interesovanja zemljaka. „Sedme sile“, pogotovo. Pod izgovorom velike čitanosti i gledanosti, masovnog lajkovanja i deljenja na društvenim mrežama, radije će da se bave iskrivljenim trepavicama fudbalera, čak i kada neki od njih imaju dve leve noge, ili poreklom frakcija među tzv. najvernijim stadionskim navijačima, makar se njihove vođe međusobno ubijale u uličnim obračunima kriminalaca, nego što će pratiti vrhunske klupske karijere devojaka koje nekada i pola godine provedu u reprezentaciji. Bez katarzičnog priznanja iz Balaševićevog stiha „Krivi smo mi“, produžiće s pravljenjem nacionalnih junaka od bahatih vlastodržaca, opozicionara izgubljenih u vremenu i prostoru, skaradnih pevaljki, polusveta iz rijalitija… Jer, zaboga, narod to voli i traži.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
