Jokićomanija

Međutim, njen eho će odjekivati do 31. avgusta i meča prvog kola Svetskog prvenstva sa Angolom, kada će stati pod koš „orlova“ i produžiti tamo gde je stao u finalu Olimpijskih igara 2016. godine sa Sjedinjenim Američkim Državama. U međuvremenu će se nesmanjenom žestinom lomiti koplja oko jednog od dvojice Evropljanina u najboljoj izabranoj petorci NBA lige u sezoni za nama.

Najviše u otadžbini ključnog startera Denvera, potpuno polarizovanoj u vezi ovog i pređašnjih poteza 24-godišnje zvezde najjačeg košarkaškog prvenstva na planeti. Niko ne dovodi u pitanje vrhunski kvalitet (krilnog) centra retkih plejmejkerskih veština, ali kao što su neki bili ZA beskrajno čekanje trenutka kada će hteti/moći/smeti da se ponovo priključi ekipi selektora Aleksandra Đorđevića, smatrajući da je vredan svakog ustupka, a drugi bili izričito PROTIV davanja neograničenog broja šansi da opet obuče dres s državnim grbom, rezonujući da nikoga ne treba ni za šta moliti i stavljati ga iznad svih onih što redovno prihvataju poziv u nacionalni tim, tako se isti sada glože oko procene benefita Jokićevog DA. Prvi su ubeđeni da će se Srbija sa skočnim snagatorom briljantnog košarkaškog uma prošetati do finala, a tamo „slomiti zube“ apsolutnom favoritu svakog Mundobasketa – selekciji SAD, a drugi se ništa manje plaše kontraefekta, naučeni da jedna lasta ne čini proleće i nije je jednostavno uklopiti u napušteno jato, niti istom da je prihvati na zajedničkom letu. Obični ljubitelji igre pod obručima, stručnjaci za nju, mediji … ušančeni su u svom preteranom optimizmu i(li) suzdržanosti, na granici skepticizma. I nije da svi oni nemaju poneki validan argument, jer ništa nije samo crno ili samo belo. Ni istina o okolnostima i razlozima Nikolinog višegodišnjeg odjavljivanja reprezentacije ni predikcija igre „orlova“ sa najboljim, najpopularnijim i najplaćenijim među njima.

Jokićomanija nema granice, šta više prelila se van granica Srbije. Novo (staro) lice u najtrofejnijoj balkanskoj selekciji nateralo je selektore Angole, Italije i Filipina da se još dublje razmisle na temu – kako uzeti bod(ove) evropskom vicešampionu – ali i sve njihove kolege na klupama potencijalnih rivala u nastavku SP, jer robusni Somborac predvodi nikada jači srpski sastav, s četvoricom NBA-ligaša, dva aktera nedavnog finala klupske Evrolige i magičnim „dirigentom“ Milošem Teodosićem.