Jugovići 1

Prođoše skoro tri decenije od raspada nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije, a reprezentacije šest državica nastalih na pepelu silom „razmontirane“ balkanske sile i dalje se retko kada u kompletnom broju okupe na sportskim takmičenjima.

U rukometu nikada pre dolazećeg prvenstva Evrope za muškarce januara sledeće godine, jer su izdanci ove nekada čuvene i cenjene rukometne škole s manje ili više uspeha (sa)čuvali to bogato nasleđe.

Voljom žreba za prvi kontinentalni šampionat na tri adrese – u Austriji, Norveškoj i Švedskoj – desiće će istorijsko „ujedinjenje“ ovih dvoranskih loptaša, istina samo do početka turnira, jer će Srbija, Hrvatska i Crna Gora udariti jedne na drugu već u grupnoj rundi turnira, dok im se Bosna i Hercegovina, Makedonija i Slovenija mogu naći s druge strane „nišana“ u nekoj od sledećih faza EP. S akcentom na „mogu“, jer će ovaj broj posle tri kruga utakmica gotovo sigurno biti prepolovljen, ako ne skraćen za još neku ekipu – naslednicu neke od šest SFRJ teritorijalnih i administrativnih celina.

Da krvavim ratovima 90-ih prošlog veka nije ugušen mit o bratstvu i jedinstvu ta priča bi bila sasvim drugačija, pošto bi selekcija države na „pola puta“ između Zapada i Istoka bila u najužem krugu favorita za medalje. Kao na planetarnom prvenstvu iz 1986. godine ili Olimpijskim igrama dva leta pre toga i OI 1972, kada su „plavi“ doneli zlatna odličja u Beograd, Zagreb, LJubljanu, Sarajevo, Podgoricu i Skoplje. Pre prvog puškaranja i žrtava sveopšteg ludila na prostoru od Triglava do Đevđelije proslavljene su i jedna olimpijska bronza, jedno drugo i dva treća mesta na svetu u muškoj konkurenciji, te jedno olimpijsko zlato (1984) i jedna srebrna kolajna, jedna planetarna titula (1973), tri druge i dve treće pozicije na SP rukometašica. Gomila klupskog šampionskog znamenja takođe, a onda je svako otišao na svoju stranu. Na sreću nacionalista, ubeđenih da je zajednička država bila veštačka tvorevina osuđena na propast, ili žalost jugonostalgičara, zaljubljenih u ideju iz naslova čuvenog šlagera „Šta smo mogli mi, da je…“

Neki rukometni centri su ostali konkurentni – zagrebački na planu muških A timova, skopski u konkuenciji klupskih muških ekipa, podgorički u kategoriji dama – ali nigde nema kontinuiteta vrhunskih rezultata kao dok su bili pod istom kapom.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari