Kineski zid

S neskriveno bahatom tendencijom da elitu odvoji, učini nedodirljvom, odbrani, sačuva, izoluje, omogući joj još veće gomilanje para i trofeja… Kineskim zidom u vidu diskriminatorskih propisa.

Nema drugog, “logičkog” objašnjenja za poslednju odluku deoničara ECA (Euroleague Commercial Assets), upravljačkog preduzeća EL, da od sezone 2020/2021. domaća prvenstva više ne budu kvalifikaciona za najjače klupsko takmičenje u Evropi. U “prevodu”, kako god da prođu u borbi za bodove na tom nivou vlasnici A licence (Real, Barselona, Baskonija, Fenerbahče, Panatinaikos, Efes, CSKA,  Olimpijakos, Makabi, Žalgiris, Armani) imaće zagarantovana mesta u bitkama za evropsku titulu i pripadajuće benefite od nje. Jer im se, eto, može s ogromnim pojedinačnim budžetima, od čije veličine (čitaj, mogućnosti pravljenja atraktivnih sastava) imaju koristi i čelnici ECA. Prema njihovoj zamisli – u čijoj je osnovi samo i jedino mogućnost umnožavanja finansijskog profita – nacionalnoj konkurenciji pobrojanih, čak i u slučaju da ih preteknu u šampinskoj trci, ostaje samo da se nadaju da će im biti udeljen tzv. vajld kard. Jedan od tri godišnja ili dva dvogodišnja (u drugom slučaju tek kada isteknu 24-mesečni aranžmani sa Bajernom i Asvelom). Ili da zauzmu jedno od prva dva mesta u Evrokupu, mada i to pravilo prate dodatni otežavajući uslovi za one van košarkaškog krem društva.

Glas su digle skoro sve nacionalne lige, ali nema ko da ih čuje, još manje usliši apele za vraćanjem tradicionalnog sistema, kada je borba za evropski tron bila rezervisana za prvake država i još poneki tim iz onih s jačom takmičarskom “težinom” njihovih nacionalnih šampionata.

Onako kako je to (još) slučaj u fudbalu, mada je pitanje vremena kada će njegovi “pijani milijarderi” izgurati svoju ideju samoizolacije u vidu neke paralelne Lige šampiona.