Kosovarenje

Šta više, eksplicitne optužbe predsednika tamošnjeg Saveza, nekada voljenog i veličanog asa Crvene zvezde Dejana Savićevića na račun „gazde“ ovdašnjeg šampiona Zorana Terzića, navijača crveno-belih i srpske državne vrhuške samo su povisile tonove u medijskim i kafanskim raspravama na temu patriotizma ili kukavčluka pomenutog trojca. Kako su najtrofejniji trener Partizana i članovi aktuelne Zvezdine generacije izabrali da ne zucnu nijednu reč o skandaloznom tajmingu odluke da ne budu deo duela sa selekcijom najmlađe balkanske države ili odmetnutog dela srpske teritorije, čuveni Genije je izgovorio ono što još od prošlog petka misli svako ko se iole razume u naš fudbalsko-politički mulj – da je nacionalni ponos iskusnog stručnjaka, beka i veziste proradio tek kada je država preko (još) krivično gonjenog generalnog direktora Zvezde i njenih ekstremnih pristalica (kao i Partizanovih, tradicionalno „uvezanim“ sa određenim strukturama vlasti) poručila „ili bojkot ili…“ Ko zna šta sve iz arsenala ucena i pretnji od strane ljudi, s čijim se uticajem i moći nikada nije bilo pametno igrati.

Očekivano, Savićević nije imenovao „ljude iz vlasti i tajne službe“ (iako se javno pohvalio da bi mogao) koje su Tumbakoviću sugestivno poručile „Ne igraju igrači Zvezde, nećeš valjda ti da izdaš sve'“. Očekivano, Zvezdine „delije“ su mu brzo replicirale sa „Sever – produžena ruka Srbije, nikad službe i vlasti. J**** te u usta škrbava“. Očekivano, Terzić se odbranio sa „Ne razumem ludilo Savićevića i njegovo pominjanje moga imena, navijača Crvene zvezde, raznih službi i vlasti u Srbiji, jer sve što je izrekao je laž“.

Čudi jedino što se (još) niko ne oglašava od srpskih vladara, pogotovo što je u jeku razmena „vatre“ sa crnogorskim velmožama oko statusa sakralnih objekata Srpske pravoslavne crkve u bivšoj jugoslovenskoj republici.