Leglo afera

Uglavnom, momak čija je selidba iz Bundeslige u Primeru koštala kao nijedan transfer srpskog fudbalera ni drugi mesec posle sporne povrede i još problematičnijeg napuštanja nacionalnog tima nije na spisku reprezentativaca.

Očekivano, jer su obojica uverena da su u pravu a druga strana preteruje, kao što je bilo lako za predvideti da će pre ili kasnije pući neka bruka na staropazovačkoj ili beogradskoj adresi Fudbalskog saveza Srbije. Prosto, FSS je bio i ostao leglo afera. Toliko ih smo preturili preko glave poslednjih godina, ma decenija, da bi ih teško bilo pobrojati i raščivijati u debeloj knjizi a kamoli u jednom novinskom članku. Smenjivali su se predsednici, šefovi struke, kapiteni, vodonoše… ali je s kolena na koleno prenošen običaj sujetnog merenja moći kroz konflikte svih zamislivih vrsta. Bilo da su u klinč dolazili zbog manjka minutaže, specijalnog tretmana pojedinaca, nepotizma, šurovanja s menadžerima, pevanja himne, zanemarivanja igrača nekog kluba ili forsiranja drugog, prevelikih finansijskih apetita, kršenja discipline, dugog jezika u opštenju sa „sedmom silom“, podrivanja autoriteta, otimanja oko iste žene, nametanja religioznih navika, klanačkog podmetanja, prenaglašenog nacionalnog naboja… tek akterima svih obračuna su lični interesi po difoltu bili preči od opšteg dobra. Te, našem narodu strane i mrske kategorije.

Ogrešili bismo se o fudbal kada bismo porekli da sličnih stvari nije bilo i nema među košarkaši(ca)ma, rukometaši(ca)ma, odbojkaši(ca)ma, vaterpolistima… Ima, o daaa. Razlika je u meri. Srazmernoj količini novca u opticaju, jer što ga je više to je ego naglašeniji, a postupci razmaženiji i bahatiji. Interesovanju medija, takođe, pošto se loša vest bolje prodaje od dobre. Pogotovo kada se po blatu provlače oni što imaju keš, kamione, avione, zgodne cice… i druge predmete želja obične raje.

Zato će ljudi Jovićem i Tumbakovićem ispirati usta samo do prve sledeće prilike i neke sočnije teme žučnih replika i teških razdora.