Navijači i „navijači“

Kao u slučaju jednog od „viđenijih grobara“, na čijem surovom ubistvu onaj deo „sedme sile“ specijalizovan za praćenje srpskog podzemlja od petka „šilji pero“. Istražuje detalje, verovatne motive i moguće reperkusije poslednje u nizu uličnih sačekuša, ali i podseća na na kriminalnu prošlost „junaka“ svojih priča, pošto u posthumnoj biografiji stradalog (bog dušu da mu prosti), kao ni u slučaju njegovih saboraca ili rivala (svih boja) sa tribina nema mesta romansiranim podacima… O tome kako je kao klinja zavoleo fudbal, poslušao oca kada je birao stranu, štedeo na užini da bi išao na utakmice, upoznao idola sa terena… Ta, neka bezbrižnija vremena su prohujala s vihorom, danas su vođe „grobara“, „delija“ i sabraće po prljavim poslovima opasni momci, čiji su likovi i još više dela od ranije poznati policiji, kako se to popularno kaže. Političarima, takođe, pa ih kako se dočepaju vlasti ili prigrle uz sebe ili drže na bezbednoj distanci, uz pozadinsko sufliranje odgovarajućih državnih službi.

Kada se ti i takvi „navijači“ međusobno dele i obračunavaju to ne rade jer ne mogu da se dogovore čija je pesma podrške ekipi lepša, transparent duhovitiji, koreografija kreativnija… Koren tih zavada nije ni tajming paljenja baklji, repertoar uvreda na račun sudija, raspored topovskih udara, sadržaj arsenala tzv. sitnih predmeta namenjenih glavama protivničkih igrača i trenera… Svi bi da budu (naj)bliži izvoru novca, ma od koga on dolazio. I ma šta strašno i nemoralno za isti moralo da se uradi. U toj borbi nema kodeksa, još manje milosti, pa svako malo padaju žrtve među ljudima na čiju senku ne mogu, ne smeju i neće da stanu ni oni čije čvrste odluke bi lako mogle da iskorene ili makar obuzdaju to narastajuće zlo, a kamoli pravi navijači. Oni što troše svoje pare, vreme, grla, nerve, dlanove… u iracionalnoj odanosti nekom klubu.

Poput, medijima i javnosti, nepoznatog nesrećnika kojeg je onomad izdalo srce dok je u redu čekao da kupi kartu za utakmicu Panatinaikosa i Partizanovog pobratima PAOK-a.