Zlatno nepisano pravilo timskih sportova kaže da sve što se desi u svlačionici tu treba i da ostane, jer javno razgolićavanje netrpeljivosti, sukoba, nepravdi… može da podrije atmosferu, a onda takvi poremećeni odnosi uruše ono zbog čega se sve te različite ličnosti, karakteri i temperamenti okupljaju i tolerišu – rezultate.
A i kada se posegne za bacanjem „prljavog veša“ pred noge medija i raje, gladnih niskih strasti u senzacija, valja makar voditi računa o tajmingu „ispovesti“ – da to ne bude u trenutku dok tim „krvari“ za neki zajednički cilj.
Nekadašnja kapitenka košarkaške reprezentacije Srbije Milica Dabović uradila je sve kontra, ponovo demonstrirajući svoju neutoljenu i gotovo patološku potrebu da bude u centru pažnje i posle završetka vrhunske karijere. Ako se još da razumeti želja za skretanjem pozornosti javnosti atraktivnim izgledom i burnim privatnim životom – nije ni prva ni poslednja sportistkinja „navučena“ na takvu vrstu samopromocije – ne može biti opravdanja za tešku „pljuvačinu“ po selektorki Marini Maljković u jeku uspeha njenih bivših koleginica na Evropskom prvenstvu.
Sve i da su navodi o protekciji pojedinih devojaka, sujetnim reakcijama i pogrešnim taktičkim izborima Maljkovićeve tačni do poslednjeg slova – mada neće biti da neko ko pravi sjajne rezultate sa nacionalnim timom i klubovima ne zna svoj posao (!?). Zašto o tome nije progovorila na vreme? Dok je bila deo te ekipe – recimo posle osvajanja evropske titule ili podviga na Olimpijskim igrama 2016. godine? Ili kada je objavljen spisak pozvanih igračica za ovo EP, pa i neki dan pre njegovog starta? Ne, razvezala je jezik tek kada su Marina i druge cure stale u red za medalje i opet dobile naslovne strane novina i udarne TV termine, ono za čim Milica konstantno vapi.
Srećom, pa su njena rođena sestra Ana i ostale reprezentativke bile iznad sebičluka jedne osobe.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
