Selektorska giljotina

U Srbiji je to „sađenje tikvi sa đavolima“. Primamljiva, ali opasna rabota s unapred poznatim gubitnikom.

Svuda su treneri „potrošnija roba“ od igrača, jer je jednostavnije smeniti jednog čoveka nego promeniti ceo tim kada kola krenu nizbrdo, ali malo je sredina kao što je naša, gde ni dobri rezultati nisu garancija preživljavanja u „maloj bari punoj krokodila“. Da je drugačije ne bi tako lako niz vodu bili pušteni Radomir Antić i Slavoljub Muslin, jer ma koliko sujetni i nezgodni za saradnju obojica su odvela reprezentaciju na velika takmičenja, tu pustu želju mnogih generacija „orlova“.

I drugde čelnici nacionalnih Saveza imaju svoje mišljenje o taktici i sastavu, desi se čak i da poneko od njih javno izusti ponešto o tome, ali ovde oni daju sebi za pravo da odlučuju ko (ne) sme da se poziva pod zastavu, koliku će ko minutažu imati, kome će pripasti kapitenska traka… U zavisnosti od lične percepcije i(li) uticaja najbližeg (često menadžersko-političkog) okruženja. Dešavalo se i da se uortače sa fudbalerima u podrivanju integriteta i autoriteta šefova struke. Nekada s manje, a nekada s više otpora i uspeha nameću volju, ali uvek s autokratskim stavom svemogućeg. U poslednje vreme proporcionalnom sopstvenoj neukosti i bahatosti, najpoželjnijim osobinama „sposobnih“ ljudi u današnjoj Srbiji.

Tako najčešće i dovode selektore. Mimo procene članova paradnog Stručnog odbora, neretko i protivno većinskom raspoloženju sportske javnosti, uz nužni blagoslov viših instanci, jer živimo u društvu gde je sve ispolitizovano. Vazda podržani od medijskih saveznika, naravno. LJudima se po komandi prostiru crveni tepisi i postavljaju „vešala“, po oprobanoj matrici zloupotrebe kratkog pamćenja i manjka zdrave logike ovdašnjeg prosečnog čoveka.

Zato nema mesta čuđenju što je FSS morao da dovede 10 hiljada osnovaca da stadion ne bi bio pust protiv Crne Gore, iako je tim odlazećeg selektora Mladena Krstajića te večeri uzeo ključne bodove za napredak u Ligi nacija. Zbog toga će pre Izraelci i Palestinci zauvek zakopati ratne sekire nego što će se jedini srpski trener u engleskoj Premijer ligi Slaviša Jokanović i prvi pik svakog navijača u Srbiji posle razlaza sa Fulamom vratiti kući i staviti glavu na „giljotinu“.