Možda Savo Milošević pronađe negde čarobni štapić, pa narednih nedelja i meseci – godine su nepoznata merna jedinica trenerskog trajanja u novijoj istoriji kluba iz Humske – od ružnog i zakržljalog pačeta napravi gizdavog i snažnog labuda, ali činjenice ne podupiru iluziju uprave crno-belih da im je ovosezonski tim mnogo bolji od plasmana u domaćem prvenstvu, još manje neistinu da rupa u kasi nije velika kao što izgleda.
Iznenadni odlazak Nemanje Kosovića u Kairat iz Kazahstana, pre jučerašnjeg debija novog šefa struke, savršen je prikaz realnog stanja na adresi gde su se ne tako davno „štancovale“ titule i veliki transferi.
To što je jedan od standardnijih prvotimaca digao sidro pre polufinala Kupa, gde „parni valjak“ jedino još ima šansu da uzme trofej i spasi takmičarsku 2018/2019, a njegova prodaja, dve godine pre isteka ugovora, donela samo 450.000 zarade govori o 25-godišnjem povremenom reprezentativcu Crne Gore i, još više, o kući sa čijeg praga se ponovo otisnuo u inostranstvo. Možda bi tržišna cena veziste u najboljoj igračkoj dobi bila veća da mu teška povreda i dug oporavak nisu „pojeli“ pola fudbalskog života na Topčiderskom brdu, ali čim Kazahstanci nisu dali više novca, a nije bilo tuđih jačih ponuda, znači da u ovom trenutku ne vredi više od toga. I da Partizanovi prvopozivci nisu tražena „roba“ na tržištu. Šta više, toliko su nekonkurentni drugim „proizvoidima“ u kopačkama da je posle unovčavanja sjajnog golgeterskog učinka Brazilca Leonarda za četiri miliona evra, avgusta 2017, najunosnija bila prodaja fudbalera sredine terena Marka Jankovića ovog januara. Pri čemu je Partizan tih 1,8 miliona evra podelio sa Olimpijakosom, jer su ga Grci samo pod tim uslovom pustili u Beograd.
Sića od otiskivanja Kiće u bivšu sovjetsku republiku argumentovanije od bilo čijih medijskih navoda potvrđuje dubok „minus“ na klupskom žiro računu. Jer, da nije stani-pani sačekalo bi se do leta, možda i duže, da eventualni uspeh u sledećim kvalifikacijama za Ligu Evrope popravi timski i pojedinačni rejting među stranim menadžerima i kupcima. Pošto je situacija dramatično obrnuta, u moru manje više nategnutih dogovora reprograma dugova prema fizičkim i pravnim licima, kao spasonosnog rešenja u borbi za UEFA licencu, Kosović je nevoljno pristao da ode u ligu treće kategorije. Verovatno uz nešto oproštenog novca, jer igrači Partizana, kao nekada Zvezdini, dugo posle skidanja crno-belog dresa naplaćuju potpisano.
Druga je tema da li ih je neko precenio kada ih je dovodio, a treća otkuda večitom rivalu enorman budžet za skupa pojačanja, pre nego što se klub sa „Rajka Mitića“ dobro opario od fantastične epizode u tekućoj Ligi šampiona.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
