Smišljen uspeh

Po davno postavljenom, „milion“ puta testiranom i najčešće s uspehom primenjenom šablonu uspeha.

Kontra opštenacionalnom običaju da se stvari rade na o-ruk, od danas do sutra, mimo reda i redosleda, često bez ikakvog smisla i poente, Odbojkaški savez Srbije još od vremena državne zajednice sa Crnom Gorom funkcioniše po sistemu. Prema poznatim i obavezujućim postulatima, pa je nebitno kako se zove predsednik, ko stoji iza njega i koliko je iskusan u toj raboti. premda ovih redova ne bi bilo da se baš Aleksandar Boričić od početka devedesetih do skora nije za sve pitao u OSS. Mešala se politika u odbojku kao i u ostale sportove, pa je tako njegov verni saborac i naslednik Nenad Golijanin prošao kao glineni golub kada se našao na meti skupštinskih delegata, instruisanih s vrha državne vlasti, razljućene njegovom uzdržanošću pri prijemu Kosova u Svetsku odbojkašku federaciju. Ali, nikada nije bila igračka u rukama dokonih i bahatih političara.

I ona kuburi s manjkom novca, ali ne pravi gubitke i ne zavisi isključivo od dobre volje resornog ministarstva prilikom raspodele budžetskih para. Događaju se i njoj smene generacija i egzodus stručnjaka, međutim oni prolaze bez bolnih posledica, jer se junoše pametno i na vreme spreme za primopredaju štafetne palice.

Bivalo je i u odbojci rezultatskih podbačaja, ali nikada zbog toga nisu letele „glave“ selektora. Šta više, davani su im novi krediti poverenja. Bilo je i biće klanova, kao u svakoj kolektivnoj igri, ali nepisano pravilo kaže da „prljav veš“ ostaje u kući. A, njeni su domaćini vodili i vode računa o maloj koliko i o velikoj deci, bez nepravične podele na mušku i žensku čeljad, pa se srpska odbojkaška porodica može pohvaliti uspesima u svakoj od reprezentativnih kategorija. Na ponos predsednika Evropske odbojkaške federacije, poštovalaca zaostavštine ovog vizionara čvrstih principa i običnih ljubitelja loptanja na mreži, umornih od afera, debakla u nizu i hroničnih jadikovki drugih Saveza i sportista.