Svetski, a naš

I toliko je odličan u tome što radi da stalno napreduje na esnafskoj lestvici, a UEFA i FIFA ga neizmenično nagrađuju novim prilikama da pokaže koliko nije pogrešio kada je posle višestrukih operacija kolena odložio kopačke i latio se pištaljke. Nesuđeni glavni arbitar finala letošnjeg Mundijala, s dva svirana SP

u biografiji, pre šest meseci delio je pravdu i madridskom Realu i Liverpulu u ključnoj utakmici poslednje Lige šampiona, a kako je sve to uverljivo odradio fudbalski stručnjaci i novinari iz 90 zemalja proglasili su ga trećeg najboljeg sudiju na svetu u 2018-oj. Za još veći ponos ili mržnju domaće konkurencije i javnosti, jer ovde ni u čemu nema sredine, pa ni u odnosu prema planetarno najpoznatijem Vrbašaninu.

Dok mu jedni prizivaju ime svaki put kada treba voditi mečeve visokog „napona“, s tradicionalno burnom predigrom i još žešćim „trećim poluvremenima“, drugi iza kulisa sabotiraju njegovo delegiranje, katkad i gromoglasno traže izuzeće ovog 45-godišnjaka, uz protežiranje svojih proverenih „12. igrača“, s nedovoljno znanja i skrupula. Složni su jedino u matematički preciznim analizama ama baš svakog dosuđenog jedanaesterca, prekršaja, ofsajda, kartona…. U duhu istine „najteže je biti prorok u svom selu“, doktoru poljoprivrednih nauka svaka greška se duplo zaračunava i koristi kao dokazni materijal na klupskim i navijačkim „suđenjima“ redovnom akteru utakmica Lige šampiona i Lige Evrope. Dok je manje sudio po Evropi i Aziji, gde može mirnije da radi i više da zaradi, večiti rivali su ga svako malo stavljali na optuženičku klupu, po medijima, ne verujući njegovim rečima „moguće je da budete živi a da niste ni za Partizan, ni za Crvenu Zvezdu“.

Srećom, nisu ga uvukli u svoj mulj, pa kao u čuvenoj reklami možemo da se dičimo da je Mesijev, Ronaldov, Murinjov, Klopov… „saborac“ svetski, a naš.