Panični strah od korona virusa ne da nesmanjenom žestinom trese planetu nego se njegov domino efekat, sa svakim novootkrivenim područjem tzv. transmisije, zaraženom ili umrlom osobom od opasnog kovid-19, preliva na sve zamislive i nezamislive sfere života, čak i u krajevima na velikoj daljini od epicentra epidemije, pa je „zli duh“ iz Vuhana udario i na sport(iste).
Ubrzo posle munjevitog širenja zaraze u pomenutom delu Kine otkazana su brojna takmičenja u najmnogoljudnijoj zemlji sveta i bližem komšiluku, dok u Evropi raste broj odloženih utakmica ili mečeva bez prisustva publike, što u domaćim (Italiji, pre svega) što u kontinentalnim ligama.
Košarkaškim i fudbalskim češće nego ostalima. Klupski lekari izdaju striktna uputstva i svako malo vrše testiraju ekipe, a igrači(ce), treneri i funkcioneri se s manje ili više svesti o kritičnosti situacije, racionalne opservacije fatalističkih vesti i empatije za ugrožene i nastradale odnose prema pošasti, čije je bujanje još po jednom osnovu podelilo odveć polarizovani ljudski svet.
Primera radi, KK Hapoel iz Jerusalima otvoreno je pisao FIBA pred meč Lige šampiona sa grčkim Peristerijem, tražeći od Međunarodne košarkaške federacije da za meč ova dva tima nikako ne delegira sudije iz Italije, jer na Apeninima korona virus „buja“ kao korov.
„Zbog povećanog broja zaraženih u Italiji bilo bi dobro arbitri u sredu ne budu iz ove države“, apeluje ili moli rukovodstvo pomenutog kluba, a za očekivati je da njihovim stopama krenu još neki sportski kolektivi.
Etore Mesina, pak, predvodi grupaciju spremnu na gorko šaljive, pa i crnohumorne komentare histerije pandemijskih srazmera, pa je uoči odigranog susreta njegovog Armanija i Žalgirisa neke nasmejao a neke razljutio rečenicom „Ako stvari ne budu išle kako smo mi zamislili, počećemo da kašljemo.
Možda će ih to uplašiti!“. Istina, uz naknadno uozbiljavanje priče konstatacijom „Situacija jeste ozbiljna, ali je pod kontrolom“. Stav Šarunasa Jasikevičusa je negde između procena da korona virus nije ništa fatalniji od sličnih iz bliže i dalje prošlosti, pa je nepotrebno mahnito kupovati zalihe svega i svačega i bežati od svakog ko kine ili se zakašlje na 100 metara od nas, i uverenja da zvaničnici zapravo kriju stvarne srazmere problema.
„Važno je da pronađemo zlatnu sredinu kako ne bi zaista izgledalo kao da smo potpuno neosetljivi na te događaje, jer ljudi umiru. Ali, mislim da je sve malo preterano. Treba trezveno da gledamo na stvar“, kaže on.
A, Olimpijske igre i silna Svetska i Evropska prvenstva samo što nisu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
