Aujourd’hui, papa est mort

Autori filma prepoznali su jednu od osnovnih tema knjige, potragu za odsutnim roditeljem, simboličko pojednostavljivanje potrage za zemljom koja nas je rodila i ostavila zbunjene da se u njoj snalazimo. Takve sasvim smislene intervencije za sobom povlače i probleme. Junaci knjige bili su izgubljeni odrasli ljudi, uključujući i šesnaestogodišnju Merilu. Osoba stara dvadeset pet godina je 1947. bila već odavno na nepovratnom životnom putu dok je sada neko ko se bliži tridesetoj još uvek neka vrsta postadolescenta. Ko je, dakle, Din Morijarti koji je našem glavnom junaku trajno pomutio razum? Sel je okružen likovima inspirisanim stvarnim ličnostima za koje će se kasnije ispostaviti da su neke od najbitnijih književnost XX veka (Karlo Marks – Alan Ginzberg, Old Bul Li – Vilijam S. Barouz). Ti ljudi, iako slobodnog uma ili krajnje izopačeni, van svih očekivanih okvira ponašanja, ipak su intelektualci, ljudi knjige i učenog razgovora. Din Morijarti je, sa druge strane, biće instinkta, ida, sociopatski serijski kradljivac automobila, sa druge strane, inteligentan tip koji na početku njihovog poznanstva od Sala traži da ga nauči kako se piše proza (što ga sve čini nekom vrstom američkog barbarogenija). Scenario relativno verno prati događaje iz knjige koja se našla u dobrim rukama budući da je isti autorski dvojac pre desetak godina potpisao „Dnevnik motocikliste“ i primetna je iskrena zainteresovanost za preispitivanjem motiva izgubljenog pojedinca i njegovog putopisnog istraživanja kapitalističke degenerisanosti novog sveta. Poput Čea koji je tokom svog puta po Južnoj Americi na klackalici životnog izbora koji će mu dodeliti funkciju Iscelitelja ili Uništitelja tako je i Din Morijarti mogao da postane umetnik ili pljačkaš banaka.

Ipak, roman ili film čine likovi i razvoj njihovih odnosa, odluke koje donose i promene koje im se dešavaju. U knjizi je sasvim jasan put Dina Morijartija od prijatelja koji unosi svetlost u život do čoveka od koga se morate u jednom trenutku rastati zato što je, banalno rečeno, previše lud. Ekranizacija knjige na tom planu prikazuje tek ravnu liniju sačinjenu od hedonizma, bunta i svakovrsnog kontrakulturnog ponašanja. Dinov fizički raspad je uklonjen a završno putovanje u Meksiko spetljano tako da nije jasno šta ono znači (istina, moguće da budžet nije dozvolio veće razigravanje na sasvim novim lokacijama, što je šteta, jer je noć provedena u džungli jasna tačka nakon koje glavni junak može da nastavi dalje, u veliko ništa ili da se vrati u navodnu civilizaciju, grozniju od svakog bespuća). Glumci, mada obično poslednji problem koji jedan film može da ima ukoliko je postavljen na scenarističko-budžetski zdravim osnovama, u ovom slučaju bi možda mogli da se istaknu u prvi plan. Vodeći trio (posebno muški delovi) jednostavno nije dovoljno upečatljiv i ne zanimaju vas preterano dok su u kadru i tu nema pomoći ni od Prusta čiju im knjigu „U Svanovom kraju“ reditelj stavlja u ruke kad god može; ti mladi glumci, nove zvezde, da kažemo, jednostavno su takvi, prilično prazni (što bi u teoriji možda moglo da bude i korisno za film čiji likovi su u potrazi za samima sobom). Ipak, reditelj je imao dovoljno mudrosti da sporedne likove oboji konkretnijim, da ne kažem boljim, glumcima (Vigo Mortensen, Kirsten Danst, Ejmi Adams, Stiv Bušemi, Elizabet Mos…) te se na taj način postiže neka vrsta balansa. Kada se sabere sve pobrojano deluje kao da „On the Road“ valja zaobići no to je daleko od istine. Svakih desetak minuta pojavi se detalj ili kadar koji pokazuju da autori potpuno razumeju čime se bave, što nesavršenu celinu, verovatno, čini još težom za prihvatanje. Ipak, tu je kadar u kojem Merilu stavlja crveni karmin i mi odmah znamo na koji način će nabaviti novac za bednu hotelsku sobu, ili petominutni segment sa Alis Braga koji savršeno oslikava još jednu od osnovnih tema knjige, neminovni rastanak ljudi koji bi u nekom drugom svemiru trebalo da do kraja života ostanu zajedno. Film „On the Road“ zapravo je sasvim nalik Dinu Morijartiju, na trenutke nezaboravan, kao celina pogrešan, ali ga svakako morate upoznati i propustiti kroz svoj mozak koji, nadam se, traga za… nečim.