Prijalo je baviti se kulturom prethodnih nedelja, toliko da sam počeo osećati grižu savesti što izbegavam kolumnističko plivanje po fekalijama srpske politike.
Plutaju tu i dilovi sa američkim ambasadorima, i opoziciono/zapadnoevropski strah od iz svih zamislivih razloga legitimnih uličnih demonstracija koje bi delegitimisali raspopi sa Putinovim likom odštampanim na mantijama, i goruća pitanja ko je službin spavač a ko uvek budni idiot… No, usmerimo se ka jasnijim i, na koncu, zaslužnijim metama, tj. onima koji zvanično vladaju ovom zemljom. Ili barem smatraju da vladaju, dok sve više podsećaju na kapoe iz koncentracionih logora.
Na čelu opštine Stari grad nalazi se osoba – kako god da se zove a podatak nije dovoljno bitan da bih tragao – sa liste koja je na bojkotovanim lokalnim izborima 2020. godine osvojila 7029 od moguća 53593 glasa. Dotična osoba, budući nepostojeća po bilo kom za izbornu kampanju bitnom parametru, nije bila prva na listi kandidata za odbornike već je malo slikanja i smeškanja obavio džet-set doktor i nekadašnji redovni gost Minimaksovizije. Nesrećni opštinski funkcioner je svoj mandat započeo akcijama poput promovisanja svakakvih besplatnih programa ili kontaktiranja udruženja građana umornih od borbe protiv gradske vlasti. Šetkalo se po Dorćolu, proučavale besmislene trolejbuske bandere (valjda pobodene i povezane da bi određene interesne grupe na tajne račune prebacile svoj redovni procenat novca poreskih obveznika) i iskazivalo razumevanje za nemir malog čoveka koji ne može da razume ličnu cenu sveopšteg društvenog napretka. Sve to – ulagivanje, briga, nuđenje pomoći – jeste potpuno gubljenje vremena pošto će Vladajuća kriminalna grupa (VKG) 7029 glasova moći da u doglednoj budućnosti nadmaši jedino upisivanjem jednodnevnih stanovnika Starog grada u birački spisak. Što se tiče stvarnih ljudi, lestvica je odavno dotaknuta, da bi preskok sve više bio u predelima mašte.
U trenutku pisanja ovog teksta čeka se proglašenje dr Šapića za novog gradonačelnika Beograda. Dr Šapić se u prethodnih par godina transformisao u mušku verziju predsednice vlade, te sada imamo inflaciju političkih pojava bez ciljne grupe kojoj bi se obratile. Naime, predsednica vlade je – setimo se naivnosti mnogih koji bi trebalo da budu mudriji – prilikom priključivanja izvršnoj vlasti bila uglavnom podržana od strane građanske Srbije, da bi ubrzo samu sebe demaskirala kao odanog vojnika VKG-a, što je, naravno, još od svog punoletstva i bila. Tako pretvorena u psa čuvara za domaću upotrebu, njena pojava je ostala korisna za međunarodne aktivnosti – rukovanja sa ponekim za suštinu nezainteresovanim zapadnoevropskim državnikom ili „prva gej premijerka u istočnoj Evropi“ „puff piece“ intervjue. No, u zemlji kojom nominalno vlada, ona se odavno ne obraća nikome.
Dr Šapić je nekoliko godina zavaravao opoziciono nastrojene građane Novog Beograda. Ili se nije radilo o prevari već o razumnom odabiru jedine opcije za koju se može glasati bez rizika da glas bude bačen ka besmislu boraca za cenzus? Kako god, nakon pucanja tanke opozicione opne, dr Šapić je – uz kratkotrajni i uzaludni pokušaj opremanja njegove organizacije ideologijom salonske ultradesnice – postao sledeći u nizu glumaca koji recituju pred praznim gledalištem. Bilo kome ko na izborni inženjering gleda malo kompleksnije od prelivanja iz manjeg u veći sud moralo je biti jasno da dr Šapić VKG-u neće doneti ništa osim svoje vizuelne prepoznatljivosti, što, istina, nije nezanemarljivo kada je lista naseljena mešavinom stručno neupotrebljivih anonimusa i ubuđalih javnih ličnosti. Čime dolazimo do najavljene zamenice gradonačelnika…
Spisak potencijalnih odbornika sa izborne liste otkriva da je buduća zamenica gradonačelnika rođena 1989. godine i po zanimanju „master vaspitač“ – usput sam primetio da je Bakarec građevinski inženjer i zabrinuo se da je možda nekada nešto i izgradio. Indiskretni novinari su, međutim, otkrili da je bračni partner nove zamenice izvesni „master menadžer evropskog biznisa i marketinga“ i predsednik opštine Savski venac, na čijem je čelu nakon što je njegova lista na izborima 2020. godine dobila 6900 od moguća 39132 glasa (što je čak nerealno veliki broj, verovatno posledica obilatog upisivanja stvarnih i fiktivnih stanara Beograda na fekalijama). Vratimo se sada na činjenicu da su beogradski izbori u stvari izbori koji se održavaju na teritoriji na čijem jednom delu je i Beograd (jer, Mladenovac, Lazarevac, Sopot…), da je novi gradonačelnik izgubio izbore na opštini na kojoj je prethodnih deset godina bio neupitni vladar, da centralnim gradskim opštinama vlada opcija koja je na aprilskim izborima, kakvi god da su bili, očekivano ostala u jedva dvocifrenim procentima glasova… Shvatićemo da se Beograd nalazi u potpunom institucionalnom rasulu, poput korporacije čiji su se relevantni članovi direktorskog „borda“ (tj. opozicija) posvađali između sebe pa ne dolaze na sastanke, pošandrcali su pa završili u sanatorijumima, ćute čekajući povoljniju berzansku situaciju… Može im se jer novac nije njihov već svih nas, deoničara, a mi upravo puštamo „ljudima bez svojstava“ da preuzmu kontrolu i sprovode u mračnim centrima moći određeni pravac poslovanja.
Metaforisanje je zabavna umna disciplina, ali nam sigurno neće pomoći dok čekamo da vidimo kako će opozicione organizacije izvesti svoj poraz na narednim opštinskim izborima. Uz rad stranih i domaćih tajnih službi (tim redom), inherentni idiotizam političkih činilaca te razmaženost glasačkog tela, ne vidim kako će se desiti bilo šta drugo. A mora.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.