Od čega se sastoji buna?

Kuda?

Kud bilo. Preko države, preko zakona, preko blagostanja i nadmenosti drugih.

Razdražena ubeđenja, ljutita oduševljenja, razigrane srdžbe, potisnuti ratni nagoni, zanesene mlade hrabrosti; radoznalost, ljubav prema promeni, žeđ za neočekivanim, prijatno osećanje kada se čita neka pozorišna objava i kad se čuje pištaljka pozorišnog mašiniste; neodređene mržnje, kivnosti, razočaranja, svaka sujeta koja misli da joj je sudbina pomrsila račune; svi koji se ne osećaju dobro, koji gaje prazne nade, koji sa svojim slavoljubljem idu pored samih strmeni, svako ko nešto očekuje od rušenja; najzad, na dnu, i svetina, blato koje se raspali. Eto od čega se sastoji buna“

Viktor Igo, „Jadnici“ (prevod Nikola Banašević)

Šta još kaže Francuz izbegao od vlasti na britansko ostrvce, pre malo više od jednog i po veka?

I kakve to može imati veze sa majem 2023. godine u Beogradu?

Na trećem protestu, izazvanom prvom decenijom kumulacije besa pa zatim nepojamnim užasom masovnih pokolja među decom i do nedavno decom, pomislio sam, gledajući masu koja se valja ulicama, „ovaj broj ljudi ubija kraljeve“.

Prijatelj mi je koji minut kasnije, očigledno primećujući sličan potencijal događaja, rekao: „Mi danas možemo to da završimo“.

Nismo jer buna nije postala ustanak, što je ključna razlika koju Igo pronalazi između dva društvena pokreta.

„U demokratskim državama, jedinim na pravdi zasnovanim, dešava se ponekad da frakcija prisvoji vlast; tada celina ustaje i nužno traženje nekog prava može dovesti do dizanja na oružje. U svim pitanjima koja spadaju u nadležnost opšteg suvereniteta, rat celine protiv frakcije je ustanak, a napad frakcije protiv celine je buna“.

Beogradski protesti, a namerno ih svodim na glavni grad jer su tu bili prvi i ključni, nisu započeli zato što je „frakcija prisvojila vlast“, koliko god da je ljudima na ulicama bilo jasno gde se nalazi, ako ne koren problema, onda svakako adresa za početak njihovog rešavanja.

Ne, protesti su bili masovni jer su stari i sredovečni tih dana dobro pogledali svoje unuke i decu, mladi pogledali sebe od pre par godina, i izašli da kriknu „Upomoć!“, jedni drugima.

Uporedo, u Izraelu već mesecima traju protesti na koje se pozivaju srpski nezadovoljnici, jadikujući što nisu pripadnici naroda koji poseduje deo anatomije što spaja lobanju sa karlicom.

Međutim, dotični protesti izazvani su… reformom pravosuđa.

Koliko je u Beogradu izašlo ljudi da podrži dve smenjene tužiteljke koje su za javnost „otvorile“ EPS/Bauvezen svinjariju?

Jedva toliko da bi se kilavo zatvorila raskrsnica kod Vlade.

Koliko bi izašlo ljudi večeras ili sutra, da malo dignu glas zato što su aktivistu iz Kraljeva pokušali da ubiju – sa predumišljajem ili u afektu, neće se saznati – pitomci Policijske akademije?

I ko bi, uostalom, pozvao na protest?

Stranke?

Fejsbuk grupe?

Obratite pažnju na snimak nedavnog izraelskog gaženja demonstranata koji su blokirali autoput.

Ne više od stotinak osoba – manjina uvek pokreće bunu i prevodi je ka ustanku – zaustavilo je saobraćaj na, reklo bi se, bitnoj tački.

Ludak za volanom je dao gas i pokosio nekoliko njih koji su mu se našli na putu, pre nego što se zaustavio.

Među napadnutima se može primetiti i transrodna žena, dok sredovečni gazitelj na glavi ima jarmulku.

Radi se, jasno, o prevashodno ideološkom sukobu.

Emocija je neophodna, dok istinski lični i društveni preokreti ne mogu postojati bez intelekta.

Marijus iz „Jadnika“ postaje revolucionar nakon što je saznao da njegov pokojni otac, bonapartista, uopšte nije bio nitkov kakvim su mu ga predstavljali ostali rođaci, podržavaoci starog, aristokratskog ustrojstva.

Gledali smo ovih dana u kući film „Supermen“ Ričarda Donera, gde Džin Hekmen kao Leks Lutor kaže: „Neki ljudi čitaju ‘Rat i mir’ i zaključe da se radi o avanturističkoj priči. Drugi pročitaju sastojke žvakaće gume i otključaju tajne vasione“.

Tolstoj, analizirajući Borodinsku bitku iz ugla slovenskog fatalizma, iznosi tezu da je Napoleonova strateška greška bila u tome što je mislio da može da utiče na ishod događaja.

Dok je Kutuzov samo sledio događaje i pustio ih da se okončaju.

Moj savet građanima za blisku budućnost bi bio: zadržite emociju i dodajte joj probuđeni intelekt.

A opoziciji, koja god da je a da nije probušena spavačima Službe: prestanite da plašljivo utičete na događaje, i počnite da hrabro puštate da se dese.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.