Od cveća na tenkovima do zaprepašćenog saopštenja

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Bravo, Simjanoviću! Tačno tako!

2. Hvala Pavle.

3. Inteligentan mladi čovek. Nikada, ni u primisli, ne može se dogoditi da neko u ratnom sukobu arbitrarno proglasi neku novinu, televiziju ili portal za ubistvenu propagandnu mašinu i onda sasvim legitimno pripusti bombe po lobanjama u desku. Da li je tom logikom, Ćuruvija bio strani plaćenik koji je zvao po glavi u haustoru?

4. kad hoćeš da skuvas papazjaniju moraš da vodiš računa od čega je praviš i ko će da je kusa.

5. „Vladari RTS-a iz 1999. godine prvo su, pretvorivši je u propagandno oružje, stvorili od svoje ustanove metu, pa zatim – ili s predumišljajem, ili plašeći se režima kojem su služili, ili iz neshvatljive besvesti, ili pomalo iz svega pobrojanog – dozvolili smrt šesnaest osoba koje jesu, zaista, samo radile svoj posao.“

   Ako si hteo da budeš duhovit nisi uspeo u tome. Zanimljiv, još manje. Otužan, e to si sto posto uspeo. Tvoja ljubav prema „zapadnim vrednostima“ toliko ispunjava ovu mešanu salatu od pamfleta, da je više nego žalosno da ovako bezobrazno opravdavaš nezakonito, neopravdano uništavanje jedne suverene zemlje od strane zapadnih bolesnika koji „svoje vrednosti“ (čuj, vrednosti) i „demokratiju“ nameću bombama i našim žrtvama. Moram ti reći da počinjem da se užasavam svoje ravnodušnosti, prema ljudskim žrtvama u tim „demokratskim agresorskim zemljama“, bilo da su nastradale u međusobnim revolveraškim obračunima , bilo da ih je priroda kaznila. A ti imaš suvereno pravo da misliš da „nije kriv ubica već ubijeni“.

6. Uvek je kriv slabiji…

7. Pavle, mislim da nam više ni reči nisu ostale. Na te tvoje reči ide odmah bujica, ma šta bujica to je cunami reči, koje padaju, lepljive i teške ko ovaj aprilski sneg.

8. Ne reče nam kolumnista ni u svom odgovoru zašto misli da je zgrada RTS-a bila legitimna meta, niti, kad je već temu pomenuo, šta on misli o smrti 16 tehničara koja je zbog tog stava i akcije NATO usledila. Umesto toga šta on misli da je mislila publika Anatomije bola, mogao je do kraja izvesti svoju misao i reći šta bi on uradio Tatjani Lenard da se zadesila pored njega tada, ako ga već te emocije drže preko 20 godina? Da li je spoznaja da „zlo izaziva zlo“ manje strašna kad potonje zlo ima povod i/ili opravdanje? Odgovornost i doprinos RTS-a stradanju i razaranju devedesetih suviše je velika da bi bila razvodnjena razmišljanjima jednog dečaka povređenog zbog gledanja slika i propale rođendanske žurke, što je okosnica autorove kolumne i njegovog „odgovora“, uz puni doprinos uredništva Danas-a. Površno razmišljanje i još gore vađenje.