Pernato stvorenje u izbornoj noći

Onda sam tok misli prekinuo otvorivši De Golove „Ratne memoare“ koji mi se motaju po kući (i nikada ih neću pročitati jer francuski jezik poznajem tek dovoljno da bih se pomalo zabavljao).

I gle, prve rečenice vele: „Celog života sam imao određenu ideju o tome šta je Francuska. Osećanje me je inspirisalo isto koliko i razum…“

Očigledno se radi o potrazi za ravnotežom ili sjedinjavanjem koje se ne može izbeći.

Ukoliko vas zanimaju veliki poduhvati, to jest.

A ovaj koji nas čeka u naredna dva meseca – zapravo je u pitanju samo prva faza dugotrajnog i stresnog procesa – najzahtevniji je društveni poduhvat koji ćemo preduzeti tokom svojih života.

Pri tome mislim i na „bumere“, i sebe koji sam prvi put glasao u septembru 2000. godine, i na klince koji će to građansko pravo ili dužnost prvi put obaviti na predstojećim izborima.

Bojkotovani izbori 2020. godine pokazali su da evropske birokrate zadužene za Srbiju, uglavnom tendenciozno probrane iz redova sestrinskih partija Vladajuće kriminalne grupe, svoje aktivnosti ograničavaju na opravdavanje putnih troškova i izgovaranje poneke besmislene fraze o unapređivanju izbornih uslova.

Bilo je to, zapravo, vrlo korisno, pokazavši da izlaz iz lavirinta zavisi isključivo od nas: revolucijom ili glasanjem (pa zatim revolucijom, ukoliko mora).

Izbori 2022. godine su pokazali, za početak, apsolutnu štetnost prisustva slobodnih strelaca.

Mislim, naravno, na stranku Borisa Tadića koja će, bojim se, ovog puta morati da se žrtvuje i izuzme svoje učešće – ili da, u najmanju ruku, svog predsednika pomeri u duboku senku, budući da među članovima ili saradnicima ima pojedince poput Aleksandra Ivanovića, sposobne da velikoj opozicionoj listi dodaju nešto što ne može niko drugi.

Šta smo još mogli da naučimo?

Mora se dobro pročešljati teren, pri čemu ne mislim na mitsko „kucanje na svaka vrata“ tokom izborne kampanje.

Govorim o pripremi, o tome da ne možete poslati kontrolore u Sopot i teoretski im objasniti s predstavnicima kojih lista mogu da uspostave saradnju, samo da bi se na terenu ispostavilo da sopotski kontrolori uopšte ne razmišljaju o tome koju listu predstavljaju već bivaju raspoređeni nasumično, samo da bi se izborni proces obavio po uhodanom i prilično nezanimljivom običaju.

Za to vreme, u istinski gradskim obodnim opštinama događaju se stvari koje bi zaista vredelo podvrgnuti kontroli.

A u urbanom jezgru, na Dorćolu, u jednoj od tri izborne jedinice u Prvoj gimnaziji odvija se navala glasača koji navodno žive na neparnoj strani Poenkareove ulice, tamo gde nema stambenih zgrada već skladišta i praznih fabričkih hala sa adresama zgodnim za izbornu zloupotrebu.

Svakako ću ponovo biti kontrolor, sada pripremljeniji za stvarno stanje, a na strankama je da obave proveru terena i katalogiziranje jasnih podataka o izbornoj krađi – prošetajte se malo po tim skladištima, pokušajte da pronađete adrese na kojima fiktivno žive stotine ljudi, slikajte to i arhivirajte za dalju upotrebu.

Jer, sati nakon zatvaranja glasačkih mesta biće još važniji od predizborne kampanje.

Ne sme se ponovo desiti da se predvodnici izbornih lista iz posthipsterskog ugostiteljskog objekta zbunjeno obrate javnosti, ne znajući ni šta se desilo ni šta im je dalje činiti.

Ne sme se u prvim satima po okončanju izbora izgubiti veza između građana i onih za koje su glasali.

Takav diletantizam kasnije vodi ka slušanju uputstava ambasadora i trčkaranju u predsedništvo.

Dodatno, obustavljajte subotnje proteste, i to ne kilavo, tako da se može izvući zaključak o njihovom neuspehu, već pozivom na veliki predizborni skup, na kojem će se pak najaviti još veći u izbornoj noći.

Da bi se oba desila, moraćete da pre toga obavite delatnosti navedene u prethodnom delu teksta.

Ako Vladajuća kriminalna grupa u isto vreme, pre ili posle izbora, zakaže svoj skup – verovatno neće smeti, jer smo videli da im „autobusanje“ umobolnih i preplašenih ne uspeva kao nekad – ne povlačite se.

Ljudi će doći kada prepoznaju hrabrost, a hrabrosti nema bez rizika.

I sada dosta sa razumom.

Osećanje gledalaca koji su se javljali u preksinoćni „Utisak nedelje“ moglo se nepogrešivo prepoznati kao divlja nada.

Ona je, što kaže Emili Dikinson, „ono stvorenje sa perjem“.

I još kaže da ta ptičica, koja živi u nama i kad smo u najhladnijoj zemlji i najnepoznatijem moru, nikada ne traži da je nahranimo ni mrvicom.

Rekao bih da su građani ovog puta rešili da je izvedu na obilnu večeru.

Namirnice su tu, kao i kuvari, ali neko mora da obavi najdosadniji posao postavljanja stola.