Pernato stvorenje u izbornoj noći

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ratni memoari De Gola? Pa on je imao mali kratki rat 1940 i ulazak u Pariz 1945. Koliko traje krljanje za demokratiju u Srbiji zajebali smo i tog Napoleona Vam na slici. Sanjam nuklearne katastrofe, škole u kojima srećem naoružane klince, mozak procesuira, nije u onom stanju kada mu vlasnik konačno dopusti da bude pametniji od samog vlasnika, pa još i da vlasnik razume kako da razume, ali pošto izlazim na izbore sedam godina duže od kolumniste, moram da priznam da je jedan od retkih koji je prepoznao sindrom Tadić a koji je i meni prepoznatljiv. Da ne ponavljam šta sam prokomentarisao kod drugog kolumniste po tom pitanju, ne poznajem detaljno Tadićevu partaju, delimično sam totalitarno ultranekompetentan. A nisam nešto ni maštovit – Srbija 2027? BG i NS imaju svoje elitne gradove na vodi. Rudnici rade bez pauze. Resto je Hells Kitchen u kojem se pluralizam praktikuje kao u šumama u blizini Subotice. Brotalni Aparthejd, začeci Distrikta 9, ko zna, možda i kolumnisti nesimpatičnog Bakuraua? Kako kaže AV – drugo poluvreme? Kako kaže AV – sivilo i propadanje? Totalitarno sam ultranekompetentan, poprilično asocijalan, nisam čak ni Novosadžanin, a kamoli Beogradžanin, cenim da je opozicija koja je protiv nasilja dobro prepoznala protiv čega je. Nema se rašta komentarisati mimo inercije i loše navike. Ne ložim se na francuske analogije, a ovo bi moglo da se pretvori u zimsko povlačenje jednog malog Napoleona, eto, već nije marketinški preporučljivo, moraćemo da budemo originalni, a opet, da na neki način ponovimo iskustvo, a onda drugačije, da se iskustvo opet ne bi ponovilo, jer bi zasluženo bilo poslednji put. Aj mora ući, makar plakajući..

2. Od prve do poslednje reci, jasno, nadam se i glasno.

3. Razum mi reče, Smorke, ne čitaj ovaj tekst. Narod ne ide u bioskop, a kamoli da čita političke tekstove filmskih kritičara.
   Osećanje mi reče, pročitaj Smorke, jer uvek čitaš Simjanovića, pametan momak, lepo piše.
   I šta da kažem, treba ipak slušati pamet, a ne srce. Zašto?
   Ako se na mesec i nešto dana pred izbore govori kako organizovati kontrolu izbora, onda nešto debelo nije u redu sa poimanjem opozicije kako se trči izborna trka. Kontrola izbora nije ideološko pitanje i ona svakako ne treba da se odvija u ’’više kolona’’. Opozicija je morala već mesec dana posle prethodnih izbora da ima spreman plan za kontrolu sledećih. I ne samo plan, već i obučene ljude koji će izbore pratiti. Iz ovog teksta se zaključuje da će opozicija, po ko zna koji put, dočekati izbornu noć u kuknjavi kako su pokradeni.
   Što se tiče Tadića, njegovo pominjanje mi je interesantno samo zato što se nalazi u istom tekstu u kome se pominje i general de Gol. U tekstu je falio još samo Čerčil da bi bila jasnija slika o veličini Tadićevog ega. Ako nije jasno šta hoću da kažem, Tadić pokušava da se vrati u politiku ne shvatajući da je to pošlo za rukom samo nekolicini svetskih političkih gromada koji su živeli i radili u istorijskim okolnostima koje se više neće ponoviti (nadam se). Tadić ne šteti samo svojoj stranci, već ukupnom opozicionom bloku. Ne trebaju nam skupa i obimna istraživanja javnog mnjenja da se uverimo da je čovek bivši. Samo se raspitajte u svojoj najbližoj okolini. Sa čisto filmske tačke gledišta interesantan mi je bio nastup Tadića u Utisku nedelje pred prethodne izbore u kome je on demonstrirao novu PR strategiju. U studio je došao u sakou, bez mašne, i radio ono što se, nemam bolji izraz, kafanskim žargonom zove širenje. To je onaj govor tela prepoznatljiv kod momaka koji idu u teretanu. Bilo je mučno za gledanje, tim pre jer je takvo ponađanje demonstrirao profesor psihologije, makar to bio i gimnazijski profesor.
   A što se tiče zaključka tekst, slažem se da su namernice i kuvari tu, da sto mora da se postavi, samo što ne znam ko su kuvari. Ne bih volela da pojedem američki šljamburger.
   Nema smisla da moj komentar bude duži od teksta koji komentarišem pa ću završiti sa tužnom konstatacijom da će opozicija, osim možda na gradskim izborima u Beogradu i Novom Sadu, biti srećna da pređe cenzus. I svi zadovoljni.