Porazi seksualne evolucije

 Navođenje detalja iz privatnog života umetnika uvek je pipav teren, no u ovom slučaju, s obzirom na probleme sa kojima se suočavaju junaci njenih filmova, čini se da je pogrešno ne primetiti da se Dženifer Vestfelt, već u petoj deceniji života, nalazi u desetogodišnjoj vanbračnoj vezi sa Džonom Hamom (Don Drejper iz serije „Med Men“), bez biološkog ili usvojenog potomstva. Kako to često biva, umetnike, ili ljude uopšte, privlači suprotnost onoga što čini realnost njihovih života, te i Vestfelt u svojim filmovima, od forme do likova i tema, iako oni produkciono pripadaju nezavisnom američkom filmu, teži klasičnom holivudskom ljubavnom filmu (nekako izbegavam odrednicu „melodrama“, jer, šta zapravo znači „pesmodrama“?).

U filmu „Friends with Kids“ glavna junakinja nema više dvadeset osam već trideset osam godina i sasvim novi komplet problema. Džuli i Džejson, najbolji, filmski nemoguće, muško-ženski prijatelji, pripadnici više srednje klase nezabrinuti materijalnim problemima te samim ti sa puno slobodnog prostora u mozgu za analiziranje života, gledajući izbliza tužna venčana bića sa decom koje su nekada poznavali kao svoje najbliže prijatelje, dolaze do zapažanja da nešto nije u redu sa celokupnom društvenom organizacijom ljudskog roda kada postajanje roditeljem najčešće ubija svaku seksualnost i površinsku zanimljivost parova. Kao u „Kissing Jessica Stein“, glavna junakinja ulazi u opasni eksperiment sa pravcem svog života, koji se ovog puta ogleda u detetu sa najboljim prijateljem, kako bi na taj način oboje iskusili celu tu radost roditeljstva o kojoj se toliko govori bez dosade bračnog života kao nuspojave. No, slično kao u prethodnom filmu, biologija postaje neprijatelj emotivnoj evoluciji ljudskog bića, ovaj put rušeći zid između ljudi nemoćnih da odvoje čin stvaranja života sa kasnijom seksualnom privlačnošću (a koja, paradoksalno, iako, videli smo, neminovno postoji, u standardnoj vezi počinje da nakon rođenja deteta tužno iščezava). Nepažljivi gledalac mogao bi u autorkinom pristupu da pročita tragove nekakvog rodnog reakcionarizma, sa ženom kojoj roditeljstvo budi do tada nepostojeću želju za porodicom i promiskuitetnim muškarcem koji odjednom (scenaristički prilično aljkavo ali u skladu sa fantazijom odabranog žanra), nakon dvadeset godina potpunog poznavanja, počinje da oseća seksualnu privlačnost prema svojoj najboljoj prijateljici (nisam siguran da je to moguće ali ljudi su čudo…). Ipak, osnova filma je seksualna želja, kao problem i kao rešenje, i potpuna odvojenost seksa od svih drugih aspekata života (dok je pritom osnovni trik u pokušaju da se seks nekako stopi sa svakodnevicom). Antiteg takvoj tematici u „Friends with Kids“ je žanrovska anahronost, hladni enterijeri i konstantni dijaloški humor.

Vestfeld se bavi nekim prilično komplikovanim, čak simondebovoarovskim filozofskim pitanjima, no, kako je forma nepretenciozna i nešto najbliže klasičnom holivudskom ljubavnom filmu što se danas može pronaći, konačni utisci njenih filmova su krajnje diskretni, gotovo razočaravajući. Opet, nije li takav najčešće i sam život?

Da malo gunđamo za kraj… Distributeri se često nalaze suočeni sa ozbiljnim problemom kada su primorani da približe naslov stranog filma svojoj publici (u bizarnoj nameri da zarade što više novca). Kulturološke razlike su često razlog bizarnih primera, mada je zaista, kako god da se okrene, teško objašnjivo zašto su Japanci gledali „Armiju mraka“ Sema Reimija pod naslovom „Kapetan Supermarket“ (da, postoji opravdanje u samoj priči, kao što je moguće da bi ih originalni naslov asocirao na nekakvu njima poznatu animu, ali ipak, „Kapetan Supermarket“?!) Ceo tekst bi verovatno bio zabavniji da sam od početka do kraja samo prepisivao šašave prevode naslova filmova ali, evo, ne mogu da odolim da ne navedem još italijanski prevod „Večnog sjaja besprekornog uma“ (mada i ovaj srpski nekako gubi na poetičnosti ali bar je tačan) koji glasi „Ako me ostaviš, obrisaću te“. No, sve kulturološke razlike na stranu, kada „Friends with Kids“ predstavite gledaocima kao „Prijatelji“ to znači da vam jednostavno nije baš toliko stalo do filma koji prikazujete.