Postmodernom do emocije

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. On bi tako želeo da napravi evropski film, ali.. Meni je trebalo manje pauza, na nervnoj i digestivnoj bazi, dok sam gledao I’m Thinking of Ending Things, a u kojem se Kaufman očešao o Linča, malo. Možda je Anderson imao filing za osećaj da će do evropskog filma doći preterivanjem na svim frontovima sa američkim tematskim obrascima, but.. Meni, na neki način totalitarno ultranekompetentnom, deluje da bi filmski segment, odvojen od drugih slojeva, pročišćen od kusturičavih toure de force elemenata kojih možda ni nema ali kao da sam osetio da ih ima, sa sve vanzemaljcima, nem pojma, pronašao pukotinu i unišao u umetnos’s’emocijom, kojom god. Sam Asteroid city, likovi u filmu, moglo je biti.. Za nadu je da je u fiilmu dato da će pisac da premetne svetom za koju godinu, za nadu da je Anderson time možda hteo da najavi sopstveno povlačenje? Iritantno je gledati film sa briljantnim fragmentima, i onda biti silovan na repeat, a imaš Toma Henksa sa koltom u pantalonama, majku u taperveru, i tu učiteljicu, i klince đenijalce, i tog stočara sa jaranima i pjesmom, nadvožnjak u ništa, radionicu iz snova, baš dosta, samo samokontrole Andersona nejma. Mogu samo da poiznamaštariše, da je Altman imao priliku da snima film 2023, o Asteroid city..

2. Hvala Vam na jos jednom lekovitom tekstu.
   PS
   Sto rece prethodni komentator, kakv li bi film od ovoga napravio Altman …
   Pozdrav!