Prelazak preko granice

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Posle ovako lepog i slikovitog prikaza, potrudicu se da odgledam film. Pun pogodak tekstopisca.

2. Приказ дјелује у складу са оприједељеном драматургијом урадка. Како сам у послиједњих десетак година (коинцидира са свјетским трендовима у погледу пораста популарности серијских формата) сензибилизиран да не гледам нова а поготову домаћа филмска остварења уколико нијесу дужа од два и по сата, као недостатак препознајем само изостанак информације о дужини трајања филма што захваљујући имдб и није неки недостатак. 01:47… Жуч у кесу, пришалицу на страну. Једном приликом сам био у неприлици да погледам домаћинско филмско остварење који траје дуже од три сата а као једину катарзу претпоставља могућност да се након пројекције пође путем бригаде мученика како би се изашло из филмско-стварносног континуума и далеко им лијепа кућа. Оно што ми дјелује кључно у датом приказу, без аналогија са сличним примјерима, је управо Игор Милановић – јер зашто не на примјер Иво Погорелић? Намјеће се утисак да у питању није духовна чамотиња чак ако је она узрочник опште јаловости, него императив оплодње. За остало ће се слутим побринути Скандинавија, Икеа, Гоетеборг Филминститут, постоје опције, само треба лећи са нордијском вјештицом као у Жертвоприношение-у од Т а овдје је, гријешна ми претпоставка, у питању балкански надтранзициони здухач – значи авантура… У сваком случају слути на освјежење након Бурека, освјежење у односу на саборно филмско искуство свакодневне Кавурме. Када се поизнапреклапају срећне звијезде и буде емитовано на јавном сервису извјесно ћу погледати.