„Da li je sfera zatvoreni trodimenzionalni prostor kod koga sve zatvorene krive prolaze kroz jednu tačku?“, postavio je, tvrde njegove kolege, jednu od najizazovnijih matematičkih hipoteza Anri Poenkare početkom prošlog veka. Poenkareova ulica, na granici Palilule i Starog grada, nazvana po njegovom rođaku, političaru iz istog istorijskog perioda, donosi mozgalice sasvim druge vrste.
Prijatelji sa Dorćola koji su ubacivali listiće u kutije na jednom od tri glasačka mesta u Prvoj beogradskoj gimnaziji, par dana kasnije su primetili zanimljiv fenomen. Naime, rezultati sa mesta 14 za gradske odbornike bili su: Vladeta Janković, „Moramo“ i Duško Vujošević – 325; SNS i SPS – 141. Za predsednika: Ponoš – 252, Vođica – 150. Glasači sa mesta broj 15 smatrali su ovako: za grad – 345:162, za predsednika – 266:186. A onda, dolazimo do mesta broj 16, na kojem je rezultat glasanja za odbornike gotovo nerešen, dok Vođica u dvoboju sa Ponošem pobeđuje sa 254:209. Ta jedna hiljada duša, za razliku od svojih komšija, većinski čita tabloide, grca u ograničavajućem siromaštvu za slobodno mišljenje, ucenjeni su radnim mestima na određeno vreme? Ili nas, ipak, samo povremeno posećuju?
Glasačko mesto Stari grad 16 obuhvata i veliki broj adresa koje se nalaze u Poenkareovoj ulici, u delu od kružnog toka ispod policijske stanice u Bulevaru Despota Stefana (29. novembra) do skretanja za Pančevački most. Kada prolazite kolima kroz tih par stotina metara – a peške teško da ćete ići, jer nema razloga – primetićete skladišta, napuštene vagone, prazne fabričke hale zakupljene od strane privatnih firmi… Koji, izgleda, imaju brojeve. I ti brojevi imaju stanare. Ponekad.
Razum nalaže da pozovem pravne timove opozicionih organizacija da provere ova saznanja, te utvrde ili da potpisujem potpune gluposti, ili da je par osoba sa kojima se družim nanjušilo jednu od zabavnijih prevara počinjenih tokom izbornog procesa u Srbiji 2022. godine. A ako je ovo drugo, koliko li se još takvih izigravanja istine desilo? I šta ćemo da radimo s tim?
* * *
Krajnje bezosećajno, neke od mojih prvih misli vezanih za invaziju ruske vojske na teritoriju Ukrajine ticale su se posledica po izbore u Srbiji. „Kolonijalni upravitelji poput srpskog Vođice će sami zategnuti povoce na kojima ih njihovi vlasnici drže, pri tome dobivši još veću slobodu da podanicima, tj. svojim građanima, čine šta god im padne na pamet“, pisalo je u tekstu objavljenom 26. februara.
Neizbežno, Vođica se u uslovima krize pretvorio, kako takvo stanje duha i tela opisuje Lesli Nilsen kao doktor u filmu „Ima li pilota u avionu?“, u „drhtavi komad pudinga“. No, tada nisam razmišljao dalje, te me je pomalo zatekla – a izgleda nisam jedini – brojka od preko 100.000 glasova koje su u Beogradu zbirno dobile „iznadcenzuske“ desničarske stranke, time anulirajući pristojno postignuće koalicije „Moramo“. Poguran mešavinom rezultata izbora i kataklizmične vlasti u prethodne četiri godine, desio se sastanak svih opozicionih i „opozicionih“ predstavnika na koji je većina glasača coktala u šoku, dok se zapravo radilo o najlepšem političkom zbivanju u prethodnih deset godina – povratku politike u svoj njenoj hladnoći cilja i metoda.
Nije moglo biti jednostavnije: da prvo vidimo šta je na izborima pokradeno, zatim uspostavimo definitivni odnos snaga, pa da preguramo nekako period do prevremenih izbora, zauzeti dokazivanjem znanja o razmerama kriminalnih aktivnosti prethodne vlasti. Koja, to nikad nije zgoreg reći, nije eksterni tumor koji se odseče, baci i zaboravi, već uporna gljivična infekcija čije lečenje je dugački proces.
Ne ulazeći u to ko je i da li je stvorio Avetnicu i zašto Boškić odavno nije fašista čiji lik krasi naslovne strane tabloida, rizikovaću, pa napisati, da je taj sastanak bio „adhokativnog“ porekla, i to porođen u mozgu jednog od njegovih učesnika. Neko je, možda, rekao, „ovo je ta politika kojoj smo odabrali da posvetimo živote, a već smo zaboravili kako ona u stvari izgleda: prljavo i kompromisno“. Onda je neko drugi, mnogo moćniji, zavrnuo slavinu.
Odabran od strane Kristofera Hila, Eskobara ili ko zna koga trećeg, i valjda u nameri da zaradi zapadnu podršku na duže staze, Prvi opozicionar je najavio izdvojeni sastanak sa Vođicom. Time je na za propast svega dragoceni trenutak probudio usnulu „oni nam se smeju iza leđa dok sede zajedno u skupštinskom restoranu“ masu, koja živi u svojim svetovima sitnog muvanja i ne pada joj na pamet da je vrhovni autoritet naredio, „koči!“.
Počelo je da miriše na ulične nemire, a znamo da tada najvidljivije „nemiraju“ mladi muškarci sa majicama ukrašenim Putinovim likom, raspopi i ostale „mejnstrim“ kreature sa navodnih oboda društva. U momentu kada se cela Evropa pokušava predstaviti kao usklađeni front protiv kapitalističkih naslednika staljinizma, takve slike iz glavnog grada evropske države imaju se izbeći po svaku cenu. U nedelju predveče, dok ove misli postaju slovni znakovi, poslednje saopštenje „Ekološkog ustanka“ nalikuje referatu nakon sastanka debatnog kluba, i ostaje mi jedino nada da će vreme pregaziti tekst i ispuniti ga pogrešnim zaključcima do trenutka kada bude stigao do čitalaca.
Ponašanje Vođice je bilo dosadno lako predvideti, dok sve ostale stisnute mošnice ulivaju znatnu deprimiranost. I, ne, nisu „svi oni u dilu sa Vučićem“. Stvar je malko gora. Nalazimo se u „zatvorenom trodimenzionalnom prostoru“ izvan koga slobodno lebde sablasti iz Poenkareove ulice. Posle naredbe sa vrha, nije više ostao niko da preko njih baci čaršave kako bismo barem znali gde su, ako ne ko su. A bez tog čina, glasaće ponovo, i dovešće još sebi sličnih. U ovom gradu se barem ne oskudeva sa građevinama neprikladnim za život, ali vrlo prikladnim da poseduju adrese.
Šta još reče doktor Rumak zabrinutim putnicima, dok pored njih stjuardese pronose i poslednjeg pilota u besvesnom stanju? „U redu, biću iskren. Najvažnije je da ostanete smireni. Nema razloga za paniku. Sad, istina je da se jedan član posade razboleo. Pomalo razboleo. Ali dvojica pilota su sasvim u redu. Nalaze se za komandama i upravljaju avionom, slobodni da vode život religijskog ispunjenja.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.