Foto: Privatna arhiva Završni dan filmskih festivala zna da bude sadržajno mršav. Odgledali ste dovoljno filmova kako biste odabrali tri ili četiri koji iniciraju promišljanje i pisanje. Ukoliko se bavite i intervjuisanjem već ste spopali par umetnika, sa namerom da razgovor sa vama ne bude neprijatno iskustvo.
Međutim, kada vas, kao što je bio slučaj ove godine na Paliću, poslednjeg dana još i vremenska nepodoba sabije u hotelsku sobu, tada vam preostaje ili da sate provedete čitajući, ili da se posvetite televizijskoj ponudi.
Pre pet godina sam bio učesnik lepe književne večeri u Arilju, toliko lepe da zaslužuje zaseban tekst, i to napisan posebnim povodom koji bi je bio vredan.
Uveče, u motelu, brzinski sam se uspavao gledajući kanale sa nacionalnom frekvencijom, jedine na listi lokalnog kablovskog operatera.
Vojsku sam služio u Pozorištu na Terazijama, pa samo mogu da verujem pripadnicima prethodnih generacija koji su tvrdili da je jedina korist te bačene godine života bilo shvatanje gde i s kim žive.
Teorijski su znali, naravno, i pre toga, ali znati i shvatiti su pojmovi koji nemaju slučajno zasebne jezičke oblike.
Shvatio sam, dakle, te večeri, kako izgleda medijska slika van granice koju od pre mesec dana egzaktno ocrtava saobraćajna obilaznica oko Beograda (korisna, između ostalog ili najpre, i da bi se definisao ključni i inovativni izborni uslov, o čemu sam pisao pre par nedelja u tekstu naslova „Otkriće obilazne granice“).
Sada, na Paliću, vrteći kanale državnog kablovskog operatera, shvatio sam štetnost procesa koji se odvijao u prethodnih pet godina, gde je limitiranost „kontenta“ zamenjena prenatrpanošću, dok je zadržana suština za opštu obrazovanost nacije pogubnog jednoumlja.
Danas, naime, uz „objektivnost i profesionalnost“ RTS-a, uz bezumlje Hepinka, uz i jednima i drugima prikladne prateće vokale sa „B92“ (navodnici sa predumišljajem) i Prve, građani Srbije imaju priliku da prate i K1, Kurir TV, Euronews Serbia, Bloomberg Adria, Informer TV, Blic TV, Tanjug TV… te Insajder TV, valjda pridodatu kao pokazatelj pružene ruke opoziciji pre prošlogodišnjih izbora.
Ali, sa kvalitetnim ali tonalno diskretnim programom koji nudi, koliko će je gledalaca zaista pratiti?
A ako ih i ima, da li su, traumatizovani svim ostalim kanalima, u stanju da pojme šta to Insajder TV čini drugačijim?
Nakon idejnog, dolazimo do još štetnijeg i teže pobedivog kapitalističkog aspekta problema.
Sve navedene kablovske televizije – uključujući, o da, Informer TV – ozbiljne su, skupe i zahtevne tvorevine koje zbirno angažuju na hiljade ljudskih bića (pomnožite to sa 5 i dobićete i članove njihovih porodica koji zavise od novca misterioznog porekla što se u taj kanal uliva).
Zatim, tu su stotine osoba sa univerzitetskim diplomama koje sede za šljaštećim pultovima.
Konkretno, u emisiji Informer TV na temu pokretanja postupka protiv oca maloletnog masovnog ubice iz OŠ „Vladislav Ribnikar“ učestvovali su i sadržajno nezanimljive uvide iznosili Biserka Jakovljević, pedagog i porodični konsultant, Dragoš Cukavac, advokat, dr Milena Milanović, spec. psihijatrije.
Sve zajedno, svedočimo normiranom Sistemu, a svaki sistem čine ljudi.
U ovom slučaju, zabrinjavajuće mnogo ljudi.
Na kraju, pokret palca odveo me do televizije „Studio B“ (predumišljajni navodnici), gde se u emisiju čije je prethodno izdanje – istraživao sam – imalo naslov „Rusija: ‘Majka, slatko pravoslavlje’, NATO: ‘Krvožedna aždaja’“ uključio stariji gledalac.
Njegov nastup transkriptno prenosim: „Prvo, uprošteno da kažem, bogati ne bi bili bogati kad bi pomagali siromašne. To, onako uprošteno, radničko-seljački. Drugo, imamo slučaj Kube koja je od ’62. pod sankcijama. Danas bi radije živio na Kubi nego u 90% država. Imaju idealno zdravstvo. Maltene samoodrživa. Ja mislim, ta Rusija bio morala biti agresivnija u odnosu na zapad. Stariji Buš, koji je bio penzioner… Nešto je ružno govorio, ako se sjećate, o njemu Sadam Husein. Odmah su poslali rakete, kao znak kažnjavanja. Ako Rusija dokaže da su Britanci krivi za Sjeverni tok, treba da im pošalje rakete, i da ih opomene. Amer’ka neće ući u rat ni protiv koga, ni za koga, niti će ikoga braniti, izuzev sebe. Bio sam u Amer’ci dosta puta. Bio sam i kad su oborene kule. Kod njih je strah od Rusa… To je šireno god’nama. Zbog komunizma i ostalo, da vam ne pričam opš’rno. Ali vidite, individue… Stevan Dedijer iz Upsale vratio se u Bileću i išao na Uble da vidi gde su se tukli sa Crnogorc’ma njegovi preci zbog ispaše. Čuveni Stevan Dedijer koji je imao kabinet pored Ajnštajna. I osnovao je fakultet u Upsali, za špijunažu. I upoznao je mnoge državnike. I video sam ga uživo. Posle Titove smrti kad je dolazio, išao je preko turist’čke organ’zacije. Ja sam bio speleolog. Doktor Jovan Petrović, čuveni speleolog iz Beograda, bio nam je vođa. Izvin’te, i hvala vam“.
Nema na čemu, i upomoć.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
