Tri tačke

Radnja započinje tako što Hans i Vili, vojnici Vermahta, jula 1940. godine zaustavljaju motor pored francuske seoske kuće da bi pitali za put do svog odredišta, gradića u kojem će biti raspoređeni kao deo okupacionih snaga. Sad, nije samo želja za putokazom bila razlog zastajanja, budući da imaju uputstva da kad god mogu uspostavljaju kontakt sa lokalnim življem („Morate da shvatite da je ovo nešto najbolje što se francuskom narodu moglo dogoditi.

Vi ste objavili rat nama a ne mi vama. I sada ćemo mi od Francuske da načinimo pristojnu zemlju. Uvešćemo red.“) Najvažnije, kao osvajači osećaju pravo i potrebu da ulaze u intimni prostor pripadnika pokorene nacije. Nailaze na hladan prijem od strane bračnog para Perije, jednostavnih ljudi čiji je životni cilj da rade, razmnožavaju se i umru na svojoj zemlji, i leden od strane njihove ćerke Anet, pre rata učiteljice u prvom većem gradu. Odnos nevoljnih domaćina ih žulja i Hans odlučuje da produži maltretiranje tražeći od njih da im prodaju par flaša vina, nakon čega mu padne na pamet da bi mogao i da malo sedne i otvori jednu flašu. Vili, nežan momak, krojač koji je živeo u Francuskoj, posmatrač je koji ne odobrava sve to ali se ni ne meša. Hans, visok, plav, seljački sin, sada je već pijan i sadističko zadirkivanje dolazi kao očekivani nastavak odnosa. Traži od Anet da ga poljubi za rastanak. Pošto ona baš i ne bi, njeni roditelji će biti izudarani a Anet silovana.

Tri meseca kasnije, Hans, sada bez Vilija, vraća se, po rasporedu, u taj kraj zemlje i dobija ideju da poseti porodicu Perije kako bi se… izvinio? Pre će biti da njegovom egu ne prija gađenje koje je izazvao. Jer, dobro, popilo se i desilo se to što se desilo ali ipak je on momak na svom mestu kojeg bi trebalo pamtiti sa određenim uvažavanjem, valjda i poštovanjem. Donosi poklone – puter, sir, komad prasetine, konzerve sardina, duvan – namirnice koje porodica Perije nije videla mesecima. Bračni par Perije posle par poseta otopljava („To je ionako naša hrana koju su oni konfiskovali. Vidi sardine. Iz Bordoa su“).

Anet se ne da, gledajući svoje roditelje sa prezirom. Takođe je na ivici razuma. Silovanje je, naime, rezultiralo trudnoćom. Jedan obližnji lekar je ubeđeni katolik, drugi je uhapšen kao mason i čeka da bude streljan u okviru „pedeset za jednog“ odmazde, lokalna babica je nakljukala Anet nekakvim biljkama za izazivanje pobačaja ali postupak nije uspeo i mlada učiteljica sada bespomoćno čeka da iz nje izađe plavokosi i plavooki natčovek. Kada Hans sazna da će postati otac, shvata da je, zapravo, zaljubljen u Anet i njenim roditeljima (pošto ona ne želi da ima bilo šta sa njim) predlaže da postane njihov zet. Doseliće se tu nakon rata (znači, za par meseci, samo da osvoje V. Britaniju) i uz mešavinu svoje urođene sposobnosti i nemačke tehnologije farma će procvetati.

„To je najgorča stvar od svih, da su nas pobedile budale. Takve budale…“, kaže Anet čiji će verenik, takođe profesor, uskoro biti ubijen u zarobljeništvu. Gospodin Perije, čovek sa obe noge na zemlji, uz to čitač „Paris-soir“-a, dnevnika sa najvećim tiražom u okupiranoj Evropi u kojem se poraz Francuske predstavlja kao pobeda zdravih i pravednih snaga nad jevrejstvom i plutokratijom, uzimajući sve u obzir prihvata bračnu ponudu i uverava Hansa da će uz pomoć žene ubediti tvrdoglavicu da se prizove pameti.

Anet, pak, tokom svega toga postaje glavna glumica predstave sa sobom kao jedinim gledaocem. Roditelji, potkupljeni i zahvaljujući neobrazovanosti podložni medijskoj manipulaciji, lako su prešli na mračnu stranu i imuni su na njene velike reči („Drugi me mogu prezirati. Ja nikada neću učiniti nešto zbog čega bih prezirala samu sebe.“). I tako, već je hladni, snežni mart i Hans, jutro nakon porođaja, dolazi da vidi svog potomka, dečaka sa plavom kosom i plavim očima kakav je i znao da će biti. Međutim, Anet se iskrala sa detetom iz kuće.

Kada se pojavi na vratima, obučena je u spavaćicu, bela kao smrt, sa mokrom kosom. „Morala sam to odmah da uradim. Plašila sam se da neću imati hrabrosti ako budem čekala. Odnela sam ga do potoka i držala ispod vode dok nije umro“. Hans ispušta „krik smrtno ranjene životinje“ i odlazi zauvek iz njenog života, pokoren. A mislio je da će…