Alo taksi

Kao u svakom ratu, propisani običaji se po pravilu ne poštuju, već vladaju haos, optužbe, podmetanja.
Ujedno ovakva slika u dobroj meri pokazuje kako funkcioniše naše društvo/vlast – selektivno i kako kome odgovora, dok efekata po obične građane gotovo da nema.

Kako vreme odmiče, u moru optužbi, tvrdnji, pretnji i kuknjave najmanje mesta je bilo za objektivnu istinu, dok napora na uravnoteženom rešenju nije bilo.

Sve je krenulo proletos protestom taksista koji su na jedan dan blokirali “pola Beograda” zbog aplikacije car:go.

Tačnije, ne toliko zbog aplikacije već zbog novopečenih vozača takozvanih “limuzina” koje je okupila firma koja je napravila car:go aplikaciju, a koja je registrovana za „konsultantske delatnosti u oblasti informacione tehnologije“, a ne prevoz putnika.

Ovi vozači u nemogućnosti da odmah ili brzo postanu taksi vozači registrovali su svoja vozila kao limuzine, iako se neretko radilo kolima poput Fiat punta, Opel corse i sličnih. Fini mali gradski automobili, ali priznaćete, miljama daleko od limuzina.

Osim toga, registrovanje limuzina je rađeno prema Zakonu o turizmu, dok taksisti potpadaju pod onaj o javnom prevozu. Još jedna nelogičnost pošto se radi o obavljanju istog posla.

Tokom jednodnevnog protesta taksisti su pokazali izuzetnu snagu, pošto je ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović u nekoliko sati promenila svoju priču o štrajku za 180 stepeni.

Od toga da je nedopustivo da “250 ljudi blokira život dva miliona građana, do toga da car:go aplikacije neće biti” čije ukidanje je bio jedan od zahteva štrajkača.

Ministarka je može biti, shvatila da su takstiti dobar lakmus za to kako narod diše. Setimo se samo kako su par godina pre dolaska na vlast SNS-a, taksiti masovno agitovali za njih. Ovih dana, iako je entuzijazam oslabio, još nisu krenuli u kontra kampanju.

Tih dana je najavljeno donošenja novog zakona, a zbog odrebi u sukobu su našli kabinet premijerke i ministarka saobraćaja.

Dok je ministarka obećala nestanak jedne aplikacije, sa druge strane Vlade, tačnije na njenom vrhu, kabinet premijerke je gotovo navijački krenuo u celu priču u korist ”limuzina” okupljenih oko car:go, prenebregavajući ponekad pravila igre, sa tenedncijom potpune deregulacije.

Poput one da taksisti mogu da obavljaju svoj posao u kom gradu/mestu žele, poznavali ga ili ne i bez ikakvih prethodnih testova.
Ili da jedno vozilo može da bude i 24 sata dnevno na ulici.

Paralelno se nastavio sukob na relaciji taksisti – car:go gde su jedni druge optuživali za otimanje hleba, uništavanje egzistencije, diskriminaciju, borbu protiv tehnologija i napretka uopšte…

Nedugo zatim, pojavila se i aplikacija Jandeks, ali protesta taksista nije bilo. Razlog tome je što je ova ruska firma platila taksi udruženjima da koriste njihovu aplikaciju. Jandeks je zaradu tražio na drugi način, dok car:go nikako nije želeo da plati uvođenje aplikacije u ponudu taksi udruženja.

Dolaskom jeseni donešen je novi zakon kojim su obuhvaćeni i taksisti i “limuzinisti” s tim što su drugonavedenima odredbe toliko pooštrene, da je potrebno pravo bogatstvo da bi se bavilo ovom uslugom.

Osim toga, u odnosu na raniji Zakon, limuzine su prebačene iz turizma u Javni prevoz.
Ipak ostalo je još nedoumica koje nisu rešene, ni zakonski ni parktično. Pre svega o potrebnom broju taksista, ali i realnoj mogućnosti da se postane prevoznik.

Iako je prema studiji Mašinskog fakulteta, Beogradu potrebno 4.500 do 5.000 taksista, na ulicama se već godinama nalazi preko sedam hiljada vozača. To osim većeg broja od propisanog praktično onemogućava prijem novih vozača, pogotovo ako se zna da su taksi udruženja zatvorene organizacije, gde se ne ulazi tek tako, i po proceduri otvorenoj za sve.

Bez odgovora je ostalo zašto je broj licenci ograničen, zašto grad Beograd odlučuje kolika je jedina dozvoljena cena vožnje. Toga nema ni kod cene hleba i mleka. Takođe nije razjašnjeno koliko taksisti kao privatnici spadaju u javni prevoz.

Rezultat svega je da taksisti i dalje drže svoje monopolske pozicije, da car:go okuplja vozače koji voze mimo zakona, a da divljaci u hiljadama i dalje neometano voze.

Za to vreme predstavnici vlasti se prave naivni i ćute. Kao i slučaju kombi prevoza od vrata do vrata, koji je iz nepoznatih i nelogičnih razloga proglašen nedozovoljenim, što je i pretočeno u zakon. Međutim, kombiji i dalje voze kao i do sada. Od vrata do vrata.

“Srbija, brale”.