Umesto poslanice (u kojoj npr. niti jednom nije pomenuta Sirija), građani u Srbiji su ovog Božića više pričali o božićnoj besmislici kou je izgovorio patrijarh srpski Irinej.
Patrijarh Irinej je na pitanje o tome kada će SPC početi da plaća porez odgovorio da ga SPC neće plaćati dok joj se ne vrati celokupna imovina, jer gro uživa država.
Ni trena, pokazujući da su Crkva, odnosno njeni zaposleni iznad svih drugih.
Materijalno i pred zakonom pogotovo, dok o duhovnosti možemo da polemišemo.
Pokazao je patrijarh elementarno nepoštovanje prema državi u kojoj živi i radi, a još više prema građanima i u velikom broju sopstvenoj pastvi.
Pokazao je da pravila mogu da važe samo kad mu/im odgovara.
Nije se zapitao patrijarh šta je sa hiljadama drugih građana koji čekaju restituciju i koji bez pogovora plaćaju svoje obaveze.
Takođe, nije se osvrnuo ni na one kojima su smanjene legalno/legitimno stečene penzije ili radnike kojima je zakinuta plata ili rade u sivoj zoni.
Umesto toga, pokazao je da ga ne zanima stav države niti zakoni i uz imperativan ton stavio se iznad njih i građana, dajući primer svega, samo ne hrišćanske ljubavi i solidarnosti.
Jer upravo ti porezi idu u korist njenih građana , odnosno u ogromnoj većini, vernika SPC.
Ti ljudi izgleda ne zanimaju patrijarha.
Paradoksalno je da patrijarh Irinej ignoriše i faktički potkrada državu koja svake godine po budžetskoj liniji 481 pokloni SPC-u između 5 i 7 miliona evra za rad. Bez izveštaja kako se troše.
Ipak, zna se da je deo tih miliona namenjen za uplatu doprinosa za penzijsko, invalidsko i zdravstveno osiguranje za sveštenike i verske službenike, kako bi posle mogli da uživaju povlastice, a sve to na račun države, odnosno njenih građana.
Patrijarh i njegova organzacija nisu gadljivi na to što se godinama od svih poštanskih pošiljki izdvaja deo novca za izgradnju Hrama Svetog Save. Iako je taj novac namenjen kao pomoć „izgradnje nacionalnog dobra“ neverovatno je da je Hram uvek to dobro tj. da nema nekog drugog dobra da se pripomogne.
Pomenutim ponašanjem patrijarh je gledajući esnafski, napravio i dva od sedam smrtnih grehova u hrišćanstvu.
To su gordost/oholost – Onaj čovek koji se odnosi potcenjivački prema ljudima i pohlepa/škrtost – Osobina karakteristična za ljude koji žele sve zadržati za sebe.
No to je pre svega patrijarhu na čast, a država koja toleriše potkradanje šalje poruku da nismo svi isti već da su neki jednakiji od drugih.
Kao u Životinjskoj farmi.
A pastva nije glupa, gluva, slepa i nema.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
