Dnevnik pandemonije (april)

Crtice tokom epidemije. Kućni i lični ugao gledanja na globalni problem koji smo viđali u filmovima ili učili iz istorije…

30. april

Pravda za Đuku

Da je ova vlast malo promoćurnija, lupanje u šerpe ne bi kitila raznoraznim, neretko nepristojnim epitetima već bi se dobro zamislila i malo se pozabavila matematikom. U pitanju su građani ove države koji očigledno nisu zadovoljni i to javno pokazuju. Izvesno je i da u pitanju nije partijska vojska, kako žele da ih predstave preletači koji su sada u vlasti. Tih građana izvesno je ima dosta i može lako biti više nego što je biračko tela SNS koje sa sve koalicionim partnerima se vrti oko četvrtine stanovnika Srbije. Odgovorni ljudi i odgovorna vlast bi pre etiketiranja stavili prst na čelo, jer je i u njihovom interesu da su građani zadovoljni. Ali to nije slučaj.
Umesto toga, ova vlast je osim širenja mržnje i laži, organizovala takmičenje, ali za razliku od odgovornih građana koji to rade sa svojih terasa, plaćenici SNS-a krše brojne zakone i izazivaju opasnost.
Tako je na stotine baklji upaljeno u Beogradu i Nišu, a prvi, odnosno najviđeniji među njima je poslanik Vladimir Đukanović. Isti onaj koji je nekoliko sati ranije u Skupštini vređao i tražio procesuiranje građana koji su tokom policijskog časa izašli ispred svojih zgrada, da protestvuju zbog radova pod okriljem policijskog časa, a koji utiču na kvalitet njihovog života.
Poznat i kao Đuka, pravnik po struci je sa desetinama “navijačkih” plaćenika zapalio pomenute baklje i time ugrozio bezbednost, zdravlje, a moguće i živote brojnih sugrađana. Šenlučenje je pratilo puštanje unapred snimljenih uvredljivih parola. Slika i prilika bahatosti, bezakonja i prostakluka, a kako izgleda Đuka kad pali baklju nav vrhu stambene zgrade pogledajte ovde. Teatar apsurda.

Slika i prilika prekršajnih i krivičnih dela koje je poslanik Đukanović načinio zajedno sa svojim plaćeničkim prijateljima. Poput okupljanja i kretanje za vreme policijskog časa i to u broju koji nije dozvoljen i daleko većem nego spontano izašle komšije sa Dorćola dan ranije. Zatim, ugrožavanje javnog reda i mira, kao i bezbednosti su dela koja se procesuraju po Zakonu o javnom redu i miru i Krivičnom zakoniku države Srbije.
Sve ovo pravnik i narodni poslanik Đuka dobro zna, ali ne haje. Umesto toga, daje primer da zakoni ne važe za sve, što može da da ideju i drugima, a posle će đavo biti kriv ako se okrene ćurak napokao.
U interesu države Srbije, njenih građana i institucija, a u kranjem slučaju i samog pravnika Đuke jeste da bude procesuiran i posledično kažnjen jer zakon treba da se poštuje. Poput SNS kolega iz Niša koji su bakljom umalo izazvali požar u komšiluku. U suprotnom ništa neće ostati. Ni zakona, ni poštovanja, već samo sila, što je garant za nesreću svih. I da ponovim, batina uvek ima dva kraja.

29. april

Strah me je od relaksacije

Sledeće nedelja najavljena je kao ona u kojoj će brojne restriktivne mere biti ublažene ili ukinute. Neke su više ili manje opravdane, a neke su nerazumljive i neizvodljive i u konačnici mogu biti kontraproduktivne. Poput vraćanja gradskog saobraćaja u Beogradu. Nije sporan saobraćaj, niti namera da ljudi budu distancirani, već to što vozila već dugo nema dovoljno, što su u prevozu ogromne gužve. Sada ili će se kao i ranije ljudi gužvati na 2-3 cm ili će putovati satima sa jednog na drugi kraj Beograda, a to niti jedan poslodavac neće tolerisati. Gradske službe kao da ne žive u istom gradu i kao da nemaju pojma koji su im kapaciteti. Osim nesvesti, nisu učinili ništa kako bi omogućili alternativne oblike prevoza, poput uvođenja žutih traka za bicikliste, stimulaciju kupovine istih, vraćanje ukinutih trolejbusa, a možda i uvođenje brodića za prevoz preko reke…Nisam gradski menadžer ali verujem da postoje opcije.

Nerazumna je odluka i da se otvore tržni centri, koje uz teretane možemo nazvati generatorima virusa. Tu su još najavljena otvaranja restorana i kafića. Nerazumni su i brojni građani koji iz dana sve manje i manje haju za mere predostrožnosti, dok država kao da ne čini ništa kako bi ih podsetila na to. Dolazimo u situaciju da će veći rizik biti ublažavanje mera nego dok su iste bile na snazi jer je potrebno znati i kako ih ublažiti ali i biti odgovoran građanin.  

28. april

Čuješ li buku?

Sudeći po buci koja se svako veče u 20.05h pravi širom Srbije, dosta je nezadovoljnih načinom upravljanja zemljom, da ne kažem vladanjem. Nezadovoljstvo i revolt očigledno postoje, ali čini se da nedostaje artikulacija istog. Sadašnja opozicija ne deluje previše jako i ubedljivo, a lideri opozicije kao da čine sve da odvrate glasače da im daju poverenje.

Tako se juče Dragan Đilas založio da ne bude karantina tokom prvog maja. Lično mislim da nema potrebe da budemo zaključani 24 sata, ali da tek nema potrebe, odnosno da je opasno raspištoljiti se i krenuti na uranak, uz neizbežnu fizičku bliskost (ljubi brat i sl. radovi).

Pre njega glasan je bio Boško Obradović koji je pozivao da se pravoslavnim vernicima dozvoli da tokom karantina odu u crkvu i pričešćuju se na način, koji osim po njih, opasan i po zdravlje drugih.

Poruke koje su mnogima neshvatljive i može se reći sulude, a svakako su populističke.

Čini se da u toj grupaciji (nikad slabija) Demokratska stranka ima najmanje negativnih poena, a to dosta govori o snazi opozicije, koja i dalje deluje kao zagledana u svoj pupak i čeka bojkot, dok život i glasači prolaze pored.

Zaraženi lideri u regionu

Iako se u Srbiji sprovode veoma restriktivne mere, čini se da očekivani rezultati nekako izostaju. O tome svedoči broj zaraženih na milion stanovnika gde je Srbija sa 920 ljudi apsolutno na prvom mestu regionu, koji osim zemalja Jugoslavije čine još Mađarska, Rumunija, Bugarska Grčka i Albananija. Slede Slovenija (674), Severna Makedonija (665), Rumunija (574), a najbolja je Bugarska sa 187 zaraženih.

Maske poklanjamo Italijanima, a nama šipak

Srbija je poklonila dva miliona epidemioloških maski, 100.000 skafandera i milion pari rukavica Italiji koja je uz Španiju i SAD najviše pogođena korona pošasti. Lep gest, reklo bi se i politički koristan, međutim, ostaje neodumica zašto poklanjati maske kada ih nema dovoljno za građane Srbije? Ok je podeliti, a ne samo pokloniti. Inače u Italiji je maksimalna cena maske pola evra ili 60 dinara i na nju se ne plaća PDV. U Srbiji je 120 dinara, retko ih ima, a neretko su protivno zakonu skuplje.

27. april

Devalvacija života

Nikada ne bih pomislio da iza teretana stoji tako jak lobi. Toliko jak da uprkos logici i zdravom razumu makar mene laika se otvore iako još nije završen ni prvi talas epidemije, a broj dnevno novoobolelih se meri stotinama.

Iako ne baš lako objašnjivo, čini se da vlasnici teretana “drmaju” tako da smo od danas u mogućnosti da se dosta lakše zarazimo korona virusom. Ako ne odemo lično, koronu mogu da nam prenesu oni koji će posećivati teretane, mesta gde se na malom prostoru svi znoje i prave idealnu podlogu za kapljično prenošenje korone. Kao neki mali generator virusa.

Kad se zna da je za period od 4. do 10. maja najavljeno otvaranje, kafića, restorana i tržnih centara, iako struka i dalje poručuje da je za mere izolacije, jasno je da se doktori više ne pitaju. Osim ako to nije dr. Nestorović.

Posebno će rizično biti puštanje gradskog saobraćaja u Beogradu koji već godinama užasno funkcioniše, a razmak od 1,5 do 2 metra ne može da se zamisli, osim nedeljom u rano popodne. Ono što mogu da zamislim jeste Barselona, gde su se ljudi gužvali u metroima dok se korona zahuktavala. Iza toga na snagu je stupio karantin koji traje od 14. marta i trajaće najmanje do 10. maja.

Krupni kapital je izgleda izdao naređenje, a naši životi su očigledno izgubili na vrednosti koju su imali početkom pandemije.

26. april

Otvorite Barutanu

Ne znam zašto se vlasti ustručavaju, ali zašto ne otvoriti noćne klubove na otvorenom? Kad već može teretana, zašto ne i npr. Barutana na Kalemegdanu. Na otvorenom je, ima prirodnu ventilaciju, znojenje nije obavezno, što znači da je daleko manje opasna po zdravlje od teretana ili tržnih centara. Takvih klubova ima dosta po Srbiji. Šta nam teško, radna mesta, ekonomija se kotrlja, a ko preživi, pričaće.

23. april

Kako je Švedska postala neoliberalni raj

Decenijama je Švedska uzor u mnogo čemu. Standard, ljudska prava, socijalna osetljivost…Ovih meseci Švedska je simbol nečeg drugog. Standard je ostao visok, ali metod borbe protiv korona virusa je upitan za veći deo planete. Brojke kažu da je mnogo više mrtvih u odnosu na druge zemlje slične veličine, odnosno mnogo veća stopa smrtnosti uopšte, što govori u prilog da nisu izabrali opciju u kojoj će što više ljudi preživeti.

Zašto je tako i čemu istrajavanje? Ostaje nejasno na prvi pogled. Može biti da je njihova kultura takva, da ljudski život nije najvažniji, da je solidarnost ustuknula nad sebičlukom. Videćemo. Neobično je, pogotovo sa doskorašnjim imidžom Švedske.

S druge strane korona politika u Švedskoj se može okarakterisati kao udžbenički primer neoliberalnog koncepta, gde je jedina mera vrednosti novac. Pa tako i za ljudski život. Tako se verovatno više isplati da se ekonomija kotrlja, a koja hiljada ljudi manje je manji trošak. Kada se tome doda da će penzioni fondovi biti rasterećeniji, evo slike sveta po mainstream poslovnom modelu.

Mislite o tome. I ne dajte se.

U međuvremenu Šveđani počinju fudbalsku ligu sa navijačima na tribinama. Nadam se da će makar propisati distancu. Ili će i to da preskoče kako bi profit od prodaje karata bio veći.

Kurirske službe koče digitalizaciju

Pandemija korona virusa donela je veliki digitalni skok ali i kada je dostava robe u pitanju.

Tako smo bez bez velike pompe postali svedoci rada škole na daljinu koja kako stvari stoje, funkcioniše dobro. Pogotovo kada se uzme u obzir ad hok momenat.

Online naručivanje i plaćanje je donelo rast kakav bi možda bio zabeležen za nekoliko godina, ali nužda je ovog puta ubrzala sve. Ako iskustva kupaca budu dobra, eto nama digitalizacije usluga pravo ni od kuda i na mala vrata.

Za sada većina trgovaca se snalazi. Ponuda i popusti su tu, donekle nedostaju nova obaveštenja koja diktira korona kriza.

Izvesno je da brojne radnje ne mogu da postignu i odgovore na sve porudžbine, ali dobro je da posla ima.

Čini se da je trenutno najveća opasnost za digitalni bum kurirske službe. Mada ni to nije od juče, ali sada postaje sve drastičnije. Jedan problem su duža čekanja pa umesto dva-tri čeka se i po 10-20. Ali to je u redu ako se zna da će roba doći. Međutim, još veći problem jeste nepostojanje bilo kakvog vremenskog okvira kada će roba biti isporučena. Takav primer sam osetio i osećam i na svojoj koži.

Moje iskustvo nije jedino, mada priznajem kada sam čuo nekoliko sličnih primera, nisam baš poverovao. Ali desilo se, nažalost demantovan sam.

Umesto najavljenih dan do tri,danas se bliži kraj druge nedelje čekanja da se sa jednog kraja grada paketić isporuči na drugi. Džaba bila redovna komunikacija sa trgovcima, njihovo podsećanje i požurivanje. Bez objašnjenja kurirske službe u ovom slučaju City Expressa, dani su se nizali da bi na kraju pošiljka bila, opet bez objašnjenja vraćena nazad u grad odakle je i naručena.

Bez objašenja je zaoista nešto što ne razumem. Ne verujem da je tolika navala, a ne verujem da nkisu mogli da zapsole još ljudi. Pre će biti da su želeli da ogroman skok posla pokriju sa nedovoljnim brojem ljudi. Opet, profit. Mada “batina” ima dva kraja. Više nikad ništa preko City expressa, a nadam se da će ostali građani tako kazniti druge kuriske službe.

21. april

Kad kapital pozove

Izgledalo je pravo niotkuda, dok se u Srbiji broji oko 300 novozaraženih na dnevnom niovu, i vlast i struka su se naprasno relaksirale u vezi sa panedimijom.

Srbija je ponovo napravila zaokret od 180 stepeni kada je u pitanju borba protiv korona virusa. Posle najsmešnijeg virusa i neću masku, do punih grobalja ostaćemo bez hiljada najdražih, ponovo smo relaksirani. Virus je pod kontrolom, a to što se proporcionalno broju stanovnika trenutno na niovu najugroženijih Španije, Italije, Francuske najednom nikog ne uzbuđuje. Vlast je rekla svoje, a struka koja je podržavala maksimalni karantin sada odjednom nema ništa protiv “relaksacije”, tako da problem više nisu ni fabrike, ni kretanje po ulici. Gotovo ništa. Samo da sačekmo sledeći vikend, kaže dr. Kisić-Tepavčević.

Toliki je preokret da na prvi pogled, ništa nije jasno. Međutim, potrebno je pogledati malo dalje, ka zapadu i čuti signale krupnog kapitala koji je naložio da se raditi mora, jer su gubici veliki.

Tako je i Srbija poput poslušnog đaka rešila isto. Samo da li će đak moći da nauči ovaj izuzetno neobičan i težak predmet, a da ne padne. Sve zavisi od doziranja i izbora mera, naravno discipline građana i znanja struke o novom virusu.

Lično sam skeptičan i nemam nameru da se tek tako opustim. Dok podržavam mere otvaranja pijaca, malih zanatskih radnji i sl, dotle mi nikako nisu jasne odluke da se otvore restorani, kafići i najgore od svega tržni centri. Predsednik je već zakucao termin između 3. i 10. maja iako je za ovako nešto neophodno videti kakve rezultate daju nove mere.

Takođe, neodgovorno zvuči najava da bi frizerski saloni, saloni lepote i teretane – poznatije kao rasadnik korone zbog znoja na sve strane, mogli da budu otvorene već iza 27. aprila.

Primera radi, u Nemačkoj su takođe krenuli sa merama. Ali ide prvi set, pa evaulcija pa tek onda odluka kako dalje. Kafić i restorani se još ne pominju, crkve ne rade bez obzira na konfesiju. …A Nemci su kao što znamo mnogo disciplinovaniji od nas, a i manje skloni teorijama zavere.

Bilo kako bilo, profit se još jednom pokazao kao najvažniji pokretač, dok su zdravlje, oprez, humanost ostali manje važni, skoro pa nevažni. Videćemo na kraju koliko će nas sve koštati, jer bolesni radnici ne mogu da rade, a da se o vakcini protiv SARS virusa razmišljalo na vreme umesto što se kratkoročno zgrtao novac na šampone i kreme jer se bolje prodaju, danas ne bi imali zastoj svetske ekonomije, a broj mrtvih bio bi mnogo manji.

20. april

Isuviše novca lako pomuti razum

Sa mnogo novca, a može biti i još nekim aditivima, poneki ljude izgube kompas. Manija veličine, mož, želja da u svemu budu superiorni je univerzalna.

U Srbiji na delu imamo vlasnika RTV Pink Željka Mitorovića koji je rešio da nađe lek za koronu. Ovaj neplatiša poreza tvrdi da je caka u ozoniranju krvi i očekuje da će za mesec dana svi lekari sveta da mu skinu kapu iako ozoniranje spada u rizične akcije i nalazi se pod pojmom šarlatanstvo. Samouverenost mu je na vioskom niovu, verovatno obrnuto srazmerna medicinskom znanju. Pitanje je zašto ga niko ne zaustavi.

S druge strane Atlantika imun na ovu bolest nije ostao ni Elon Mask, ekscentrični multimijarder i vlasnik kompanije Tesla. On je počeo da se igra doktora i da nesebično deli nestručne savete pravim lekarima. I proveo se kako zaslužuje medicinski pacer. Za razliku do Željka Mitrovića, Mask je svoje nepametne tvitove obrisa.

18. april

Glupost je neuništiva, a pobednici ove nedelje stižu iz Amerike

Taman kad pomislimo da kad je u pitanju glupost nemamo premca, ipak se pokaže da je ona univerzalna i pogađa sve, bez obzira na pol, rasu, klimatske uslove, društveni sistem, razvijenost ekonomije ili imovinsko stanje.

“Pobednici” ove nedelje su bez dileme Amerikanci, odnosno oni koji su izašli na demonstracije protiv restriktivnih mera zbog zaštite od korona virusa. Sa američkim simbolima na sve strane bilo da se radi o šeširima, zastavama, majicama ovi pretežno glasači Donalda Trampa su zakrčili ulice nekih gradova zahtevajući manje zaštite i posledično veću šansu da se zaraze virusom.

Amerika trenutno ima blizu 800.000 zaraženih i 42.000 preminulih, što je najviše na svetu. Primera radi u ratu u Vijetnamu je nastradalo nešto manje od 60.000 ljudi.

U Koloradu je došlo do sukoba medicinskih radnika i demonstranata. U Denveru su nosili poruke na kojima je pisalo „Vaše ‘zdravlje’ nije važnije od mojih prava“, „Sloboda pre straha“ i „Radije ću rizikovati sa korona virusom nego sa socijalizmom“.

Neko bi rekao sebičluk, a demonstrantima izvesno je niko nije dojavio da je u “kapitalističkom raju” bez posla ostalo već 22 miliona ljudi, a da lečenje mogu da dobiju samo oni koji plate.

“Patriote” su svuda iste, a glupost je neuništiva.

Susret heroja

Za to vreme u Španija, druga slika. Heroji na okupu. Ovog puta heroji – zdravstveni radnici su rešili da se oduže kolegi heroju taksisti koji je, osim što je rizikovao zdravlje, sve vreme vozio do i od bolnice besplatno. Pozvali su ga, ali umesto vožnje dali su mu kovertu sa novcem koji su svi zajedno skupili. Suze su prema očekivanju same potekle.

18. april

Da li je bojkot press konferencija Kriznog štaba u interesu javnosti

Posle sramne odluke da se novinarima uskrati mogućnost postavljanja pitanja u realnom vremenu na konferencijama za medije Kriznog štaba, nekoliko medija (Fonet, Danas, Insajder, Vreme) odlučilo je ne postavlja više pitanja.

Iako je ova odluka donekle razumljiva, da ponovim, zbog sramnog uskraćivanja slobode govore, nisam siguran koji su pozitivni efekti bojkota.

Umesto makar nekih odgovora i problematizacije neugodnih a važnih tema u širokoj javnosti, sada nećemo imati ni to. Javnost, koju mediji po definciji izveštavaju biće uskraćena za važne informacije, a jedino će se radovati ljudi u vlasti jer su uspeli da sklone medije koje im kvare idiličnu sliku.

17. april

Može SPC i ovako

Neverovatna upornost da se krši zakosnki propisi i da se ugrožavaju život i zdravlje sugrađana zbog uskršnje liturgije pokazala je koliko u Srbiji ima neprosvećenih i usijanih glava.

Ipak nije samo Sinod SPC niti je sva pastva suštinski sebična i kratkovida.

Izuzetan primer kako se potrebe mogu prilagoditi novostalaloj situaciji je jedna parohija u Beogradu. Sveštenik je organizovao dostavu osvećene vodice na adresu svakog ko to želi. Vernici prilikom dobijanja vode daju crkvenjaku ceduljicu sa svojim imenom, kako bi ih pročitali u molitvi zdravlje. I eto bogougodnog Uskrsa.

16. april

Optimizam i stroge mere

Ministar zdravlja Zlatubor Lončar je i pored velikog skoka broja novozaraženih poslednjih dana izrazio optimizam. Podaci kako je rekao “nisu loši”, a “situacija se drži pod kotrolom”, osim u “Nišu i Požarevcu”.

Poštujem optimizam i mišljenje nekog ko je lekar, ipak kao građaninu, laiku ostale su neke nedorečene stvari.

Naime, u Srbiji je poslednjih dana duplirao prosečan broj novozaraženih na dnevnom niovu. Šta više, sa 400+ bili smo na 12. mestu na svetu pre dva dana. Primera radi, istovremeno u Italiji i Španiji broj novozaraženih se kreće između dve i tri hljade, što je procentualno manje nego u Srbiji sredinom aprila, pa bi bilo lepo da ministar objasni detaljnije na čemu sve bazira toliki optimizam i time nam pomogne.

Pogotovo kad se setiimo početka krize kada je manje skokove, najčešče predsednik predstavljao kao tragediju i naravno optuživao građane.

Šta se sada promenilo?

Gledajući brojke, kada poredimo komšijsku Hrvatsku koja primenjuje slične mere poput Srbije, ostaje nejasno zašto je tamo 7-8 puta manje obolelih na dnevnom nivou. Ne kažem da je u pitanju javašluk, zavera ili nešto slično već primećujem veliki nesrazmeru.

Trampe Srbine

Predsednik Amerike Donald Tramp našao je novi izgovor i novu vreću za udaranje kako bi prikrio sopstvenu, ali sistemsku nesposobnost SAD kada je u pitanju masovna borba za zdravlje građana. Sada je na red došla Svetska zdravstvena organizacija kojoj je suspendovano finansiranje. Zlonamerni ili užasno loše obavešteni predsednik je zamerio SZO jer nije radila stvari koje i inače nisu u opisu posla, poput zauzdavanja virsa u po celoj planeti, u ovom slučaju SAD. Ko je sledeći?

Kukavice udaraju slabije

Pro nacistička grupacija Levijatan koju vlasti neobjašnjivo tolerišu se u doba pandemije opet ostrvila na mlade Rome, ovog puta otimajući im psa. Hrabro kako samo umeju da budu, njjih 20 je spopalo trojicu tinejdžera i njihovoj kući i oduzelo psa jer su imali saznanja da se kuče korisiti za borbe.

Po sistemu prekog suda sa odnosom snaga sedam prema jedan “spasli” su kuče. Otac ovih dečaka ispričao je za jedan tabliod da su članovi „Levijatana“ pokušali da odvedu i njegovog najstarijeg sina, ali im to nije dozvolio.

Policija i Tužilaštvo još nisu reagovali iako su se huligani snimali u činjenju zlodela. Možda je trebalo da urade uživo prenos i da postave ekran ispred institucija?

Još jedno bombardovanje

Na današnji dan 1944. godine Beograd je najsnažnije bombardovan tokom Drugog svetskog rata, makar kada su saveznici u pitanju.

Zlehuda sudbina je tog uskršnjeg dana zadesila Beograd zahvaljujući magli iznad Ploeštija u Rumuniji, mesta gde su se nalazila brojna naftonosna polja i koji je bio cilj napada.

Pošto su bombe morale da budu izbačene pre povratka u bazu, odluka je pala da se tovar od 770 tona izruči na Beograd.

Nastradali su brojni civil jer saveznici nisu preterano vodili računa o takvim “detaljima”, bilo da se radilo o Srbiji/Jugoslaviji ili npr. Francuskoj…

15. april

Razlika između struke i političara.

Iako struku optužuju za sve i svašta, pa i šuroivanje sa političarima na vlasti sigurno je da psotoje jedna znalajan razlika koju primećujemo svako malo.
Struka naime priznaje svoje ili greške u funkcionisanju sistema, političari ne.
Nijedan političar, a pre svih predsednik to ne rade. On nije posle preuzeo odgovornost za to što su prošle više od dve nedelje od kada je najavio agresivno masovno testiranje. Testiranje je iako masovnije i dalje skoro pa duplo manje od najavljenog, a Srbija je i dalje iza većine država.
Podsetimo i da su za svaki skok broja obolelih uvek krivi neki drugi, pre svega građani. Da li gastarbajteri, mladi, stari, sve jedno, važno je da oni nisu zakazali nikada kao da imaju u malom prstu svu mudrost i znanje sveta. Tako nam najslabijeg virusa u istoriji, šopinga u Milanu ili rečenice “neću da nosim masku”, odbijanja da se testiraju…

I još nešto, za razliku od političara, struka se ne krije iza drugih za svoje odluke. Političari su se tako, nemali broj puta sakrili iza struke, kad god je trebalo da se donesu nepopularne mere, poput vikend karantina, zabrani medjima da rade elementaran posao – uživo postavljaju pitanju (ne mora u istoj prostoriji). Ovih dana nemaju snage da kažu čelnicima Srpske pravoslavne crkve da su svi jednaki pred zakonom i da ugrožavanje života mnogih nije opcija,  pa je najlakše sakriti iz nekog ko ima integritet i ko ne razmišlja samo o rejtingu, a to je opet struka. Plašim se samo da će rejting struke zbog „druženja“ sa političarima biti uzdrman, ali tako je to kad ste u lošem društvu, ali ovog puta nije bilo moguće birati.   

Niko kao Bitlsi
U vreme kada je globalna ekonomija skoro pa skroz stala, a cene svega što nije neophodno padaju, vrednost svega vezanog za bend Bitls (The Beatles) ne gubi na značaju.
Tako su beleške člana grupe Pola Makartnija za poznatu pesmu Bitlsa, Hej Džud (Hey Jude) prodate su na aukciji za 910.000 dolara. Anonimni kupac dao je devet puta veći iznos od startne cene i tako premašio tako sva očekivanja.
Drugi predmet koji je na aukciji putem interneta postigao visoku cenu, 200.000 dolara, bila je opna za bubnjeve s logom Bitlsa koju je engleska grupa koristila na prvoj američkoj turneji 1964. godine.
Vrednosti koje o(p)staju.

14. april

Prilagodljive smo životinje

Ljudi su najprilagodljivije životinje na planeti. Iako nam se čini da od nekih stvari ne bi odustali ili ih promenili ni po koju cenu, kad nužda zakuca, očas posla sve može.

Ko je mogao da zamisli da ćemo za manje od mesec dana prilagoditi se na izlazak do 17h, vikende u kući, da će tako uobičajeno grljenje, ljubljenje i rukovanje zameniti distanca ili da ćemo disciplinovano stajati u redu sa razmakom od dva metra, kupovati onlajn…. Aktivnosti kojih nema su još putovanja, izlasci, druženje i za većinu, odlazak na posao.

I to sve za manje od mesec dana.

Lavež u 23

Da nužda zakon menja jasno je i kućnim ljubimcima, tačnije psima. Nekadašnja sloboda izlaska ne zavisi više od gazde već od odluka nadležnih organa, a psi su se poput ljudi čini se, solidno prilagodili. Iako nemam sat sa kukakvicom, tačnom znam kad otkuca 23 časa, jer tada polinje kučeći rush our. Lavež sa svih strana. Možda bi mi ranije smetao tako kasno, ali sada je životan i radostan.

Cvrkut ptica

Svakim danom otkrivamo nešto novo u novom okolnostima. Ovog proleća, makar oni koji žive u užurbanim delovima grada ponovo je u modi cvrkut ptica. Ptice su tu svake godine, ali se zbog buke koju prave čovek i mašine nemoguće ih je čuti. Sada je, makar što se tiče cvrkuta mnogo lepše.

Teško je mladima

Svi trpe posledice policijskog časa, posebno zatočeni seniori sa 65+ kojim kretanje može da znači i razliku između života i smrti. Ipak, svaka čast mladima, tinejdžerima i nešto starijima koji moraju da ovako sunčano i izazovno proleće da gledaju kroz prozor. Hormoni podivljaju na proleće, još kad je sunčano, sedenje u kući je gore nego da su ih poslali na javne radove. Ipak, za sada se dobro drže. Neka izdrže, a posle će makar na kratko više ceniti slobodu.

13. april

Uskrsnuće ludila

Ove godine će uskrs obeležiti uskrsnuće ludila koje goni neke od pripadnika SPC, kako među sveštenstvom tako i među političarima i „plebsom“.

Ludilo zvano liturgija uz prisustvo ljudi tokom pandemije je izgleda ovdašnji specijalitet, pošto su do sada i zapadni i istočni hrišćanski poglavari pozvali na molitvu i neokupljanje, podsećajući da se vera nosi u srcu i delima, a ne gužvanjem i izazivanjem opasnosti. Ali to su valjda hrišćanske vrednosti, ovih kao ih nazvati. Možda „sa uma sisavših“?

11. april

Jura, hapšenje, predsednik i socijalizam

Jura možda i najpoznatija kompanija u Srbiji po lošem odnosu prema svojim zaposlenima, nastavila je sa svojim imidžom i tokom vanrednog stanja ugoražavjući zdravlje i život svojih radnika zbog većeg profita.

I dok je bezobzirnost krupnog kapitala nije toliko neočekivana, čak i u Srbiji nije očekivano da država danima ignoriše ovako nešto. Pritisak javnosti je učinio svoje, ali država se ponovo ponela kao saveznik kompanije uemsto da štiti prava i zdravlje, hapseći radnika koji je želeo da kaže šta se dešava u fabrici.

Tu nije bio kraj pa se u polemiku uključio i predsednik Srbije. Šta mu teško, da kad radi 48 sati dnevno pozabavi i radnicima. Naravno govoreći protiv njih, njihovog zdravlja. Ničim izazvan, predsednik je opravdane zahteve radnika umotao u nekakvu branu socijalizmu, na početku priznajući da nema pojma o slučaju. Ali da izgleda zna kome drži stranu.

“Nisam u stanju da komentarišem oko Jure, nisam dovoljno upućen, ali, istina je uvek na pola. Molim ih da naprave nešto veći razmak između ljudi, a oni koji misle da će socijalizam da se vrati, u kojem će država da iščupa, daje pare svima koji su nezadovoljni, to se neće dogoditi nikada”.

Sa kim se predsednik svađa nije najjasnije? Zašto predsednik uopšte moli da se prema radnicima postupa humano i prema striktnim instrukcijama takođe nije jasno. Šta su čekali nadležni organi je još jenda neodumica u celoj priči.

Izvesno je da će uhapšeni radnik dobiti otkaz što je i od sada bio slučaj kad god se neko usudio da prozbori koju protiv uslova rada u Juri.

A tada neće biti ni predsednika niti bilo kog drugog da se nađe i eventualno pomogne.

10. april

E pijaca

Za Srbiju brže od očekivanog, neke dve nedelje od zatvaranja pijaca zaživela je e-pijaca na kojoj je moguće trgovati direktno sa proizvođačima. Oko 700 njih se našlo na startu ovde nove ideje, a mora se primetiti da su se najbolje pripremili proizvođači alkohoolnih pića: rakija, vina i piva.

Obične pijace su i dalje zatvorene iako su za razliku od velikih marketa na otvorenom i manje ugrožavaju zdravlje kupaca.

11. april

Gde je nestalo privatno zdravstvo tokom epidemije?

Do sada sam najmanje nekoliko stotina puta čuo da je kvalitetan zdravstveni kadar ili u inostranstvu ili radi u zemlji, ali kod privatnika, dok se o osoblju u državnim institucijama neretko govorilo pežorativno.

Možda sam neodovoljno obavešten pa grešim, ipak od početka pandemije korona virusa nisam čuo da je i jedna od renomiranih, prestižnih, mega giga profesionalnih klinika, bolnica, domova zdravlja, laboratorija javila da pomogne. Da ustupi deo kapaciteta ili osoblja, poput laboranata koji očigledno nedostaju tokom testiranja.

Umesto toga muk. Ali izuzetno glasan. Muk onih koji su položili Hipokritovu zakletvu. Muk onih koji sada ispadaju nehumani i licemeri. Muk koji će makar u mojoj glavi dugo da zuji. A nadam se da će i zakonska leglislativa prema njima biti isto tako “humana” i da neće dobiti ni jednu paru bilo kakve pomoći.

Voleo bih da grešim i da napišem na ovom istom mestu veliko hvala, ali sumnjam. Za sada znam samo da su se u komšiluku – u Hrvatskoj, stavili na raspolaganje građanima.

Strah ih je

Što pandemija duže traje to su sve vidljivije autoritarne i nedemokratske aktivnosti vlasti.

Samo u Srbiji borba protiv korona virusa je i borba protiv većine stanovnika i pokazna vežba kako zakoni važe za većinu, ali ne i za vladajuću elitu.

Posle još jednog od mnogih inadžisanja predsednika i pokazivanja da za njega zakoni ne važe, usledio je udarac u pleksus slobodi govora, zabranom prisustva novinarima na konferencijama za medije Kriznog štaba.

Loše uvijena u brigu za zdravlje novinara, vlast je u maniru demokratskog severnokorejskog režima, dozvolila novinarima da postavljaju pitanje online, ali samo do pola sata pre početka konferencije.

Ništa od mogućnosti uživo uključivanja preko skajpa, zum i sličnih. Ništa potpitanja, ništa zdrava pamet i logika. Samo nesloboda.

Ipak, osim stepena osionosti, evidentan je strah vlasti od istine, logike, preispitivanja. No, ma koliko se trudili da sve poružičaste i realnost premetnu prema svojim agendama, teško će im poći za rukom da zatvore sve. Protiv njih je realnost jer ljudi imaju oči, uši, a imaju i internet, gde se preselila publika. Samo na sajt Danasa od početka krize makar jednom je došla polovina građana Srbije. To je duplo veći skok od dosadašnjih rekorda.

Uhapsite internet.

9. april

Lukašenko ne odustaje

Iako se korona virus sve više širi i Belorusijom, predsednik populista ne odustaje od ugrožavanja zdravlja svojih građana. Posle mitske gluposti da virus ne opstaje u hladnim uslovima hale za hokej (ostaje oko dve nedelje) Lukašenko je sada pozvao građane da idu na fudbalske utakmce.

Valjda je glupo da se igra pred praznim tribinama, pogotovo što je beloruska liga zbog igranja postala gledanija nego ikad, a zdravlje ko šiša.

8. april

Rol over Jura

Južnokorejska kompanija Jura je verovatno više naštetila imidžu svoje zemlje nego sve promotivne aktivnosti koje ambasada u Srbiji može da organizuje.
Ne pomažu ni najnoviji sjajni filmovi na televiziji, ni izuzetne kulturne manifestacije koje se organizuju kada svako malo slušamo o neljudskiim uslovima u kojima rade zasposleni građani Srbije.
Posle „afere pelene“ kada je uskraćivano ljudima da idu u toalet tokom radnog vremena, epidemija korona virusa je otkrila još surovije lice onih koji upravljaju ovom firmom.

Iako je vanredno stanje, iako su propisani načini kako se radi, menadžment Jure se nije obazirao ni na šta. Nije bilo neophodne udaljenosti zaposlenih, nisu im podeljena makar osnovna zaštitna sredstva, poput rukavica i maski, a nakon što je jedna radnica zaražena u Juri su nastavili da se ponašaju kao da se ništa nije dogodilo.
Tako su se ponašali i nadležni državni organi, dopuštajući ugrožavanja zdravlja i živote više stotina ljudi.

Verovatno bi čekali i prve fatalne ishode da radnici Jure nisu skupili hraborst i rešili da ne uđu u radničke hale u Leskovcu i Rači.

Dok pišem ove redove i u niškoj Juri traje protest radnika.
Oni se pitaju zašto za njih ne važe mere o izbegavanju kontakata, dok ih menadžment uverava da je dezinfekcija fabrike dovoljna. Posle svega niko im ne bi verovao. Kažu da čekaju da neko iz menadžmenta izađe i obrati im se, ali su do sada jedino dobili predlog da njihova četvoročlana delegacija uđe unutra na pregovore.

“Mi to ne želimo, jer niko od radnika neće da bude etiketiran kao vođa protesta. Znamo kakve bi posledice mogli da imaju kasnije, kazniće ih kao što je uvek bilo do sada”, rekli su radnici za Južne vesti.

Umesto inspekcije i epidemiloga ispred ispred Jure se nalazi policija.
Primer Jure je samo jedna od mnogih gde je odnos prema radnicima dehumanizovan kao da se radi o nižim bićima koja nemaju pravo na život, zdravlje ili bilo kakvu radost.

To je i slika današnje Srbije koja ovakve kompanije subvencioniše i ne primenjuje zakone, umesto da se nađu na sudu zbog kršenja ljudskih prava.

Paradoksalna je još jedna stvar. Ovakvo ponašanje menadžmenta Jure bi izvesno bilo drastično kažnjeno u Koreji, zemlji koja je postiže izuzetne rezultate u borbi sa virusom, baš zahvaljujući primenom onih mera za koje ne haju u Srbiji.

Srećan praznik braćo

Danas je Svetski dan Roma. Međunarodni dan Roma je službeno proglašen je 1990. godine u mestu Serock u Poljskoj, mestu četvrtog Svetskog romskog kongresa Međunarodne romske unije (IRU), u spomen na prvi veći međunarodni susret romskih predstavnika koji je održan u Čelsfildu kraj Londona 7—12. aprila 1971. godine.

Romska himna je pesma Đelem, đelem (Išao sam, išao). Napisao je Žarko Jovanović, jugoslovenski kompozitor romskog porekla 1949. Govori o poniženjima i genocidu koje su Romi preživeli tokom Drugog svetskog rata i dodao mu tradicionalnu melodiju. Tekst se zasniva na pesmi koja bila veoma omiljena šezdesetih godina 20. veka među srpskim Romima i verovatno potiče iz Rumunije, dok je melodija je preuzeta od jedne ljubavne pesme srpskih Roma, koja je postala poznata preko filma „Skupljači perja“. Prema drugoj verziji, zabeležio ju je Bugarin Milan Ajvazov, rođen 1922. godine u Plovdivu, onako kako ju je čuo od svog dede. Melodije i naslova se sećao, ali je tekst pesme zaboravio.

Ko god da je autor, istina je jedna, a romska muzika je čista emocija, koja pogađa bez obzira na nacionalnost, veru, pol, boju kože.

6. april

Testiranje obećanja

Bio je 23. marta kada je predsednik Srbije najavio fudbalskim rečnikom, promenu taktike odnosno napad na virus masovnim testiranjem.

“To je kao u fudbalu – nećemo čekati na svojoj polovini da nam dođe protivnik. Uz podršku kineskih eksperata krećemo u masovna testiranja, i to za 48 sati. Ne možemo samo delimično da testiramo. To je kao da imate gangrenu na nozi, i vi svakog dana odsecate pola milimetra, ali se ona širi. Zato je cilj da obuhvatimo što više ljudi, da tretiramo sve.”

U međuvremenu je taj rok sa 48 sati pomeren na “do kraja sedmice”, a pominjalo se između 3.000 i 4.500 testova dnevno.

Od tog dana prošle su dve nedelje, a da najavljeno nije ni izbliza ispunjeno. Preciznije od obraćanja predsednika do juče 5. aprila testirano je ukupno 6.538 građana, odnosno oko 500 građana dnevno ili 842 na milion ljudi. To je šest do devet puta manje od najavljenog i dosta više od ritma koje imaju najnaprednije zemlje.

Ta brojka je slaba i kad se pogledaju zemlje iz okruženja.

Primera radi, dosta manja po broju stanovnika Hrvatska je na 10.874 testova, odnosno 2649 na milion stanovnika, Makedonija je testirala 5.291 građana tj. 2.540 na milion žitelja. Bosna i Hercegovina je uradila 5.934 i ima prosek od 1.809 testova na milion ljudi.

Brojke dovoljno govore, a dodatni razlog za strah je i taj što se na rezultate testova čeka po nekoliko dana čime brojna testiranja postaju besmislena. U Hrvatskoj su npr. uveli „drajv in“ testiranja. Testiraju se vozači u kolima, a rezultati se dobijaju za tri sata.

Još jedna nejasna, a veoma ozbiljna činjenica jeste praksa da se ljudi koji sumnjaju da imaju lakše simptome vraćaju kućama da sačekaju još nekoliko dana, čime se u stvari daje šansa da virus zarazi još nekoliko osoba.

Sve drugačije od najavljenog. Nažalost ulozi su preveliki za neodgovornost/nesposobnost.
Situacija koja plaši svakog razumnog čoveka i koja bi ovu vlast trebalo da natera da rade bolje, a ne da se gubi vreme u sejanju panike i pretnjama građanima sa najvišeg državnog vrha.

6. april

Danas je 6. april, dan kada je 1941. godine nacistička Nemačka bombardovala Beograd 1941. godine, a četiri godine kasnije oslobođeno Sarajevo. Istog dana u Sarajevu je poginuo legendarni Vladimir Perić Valter, a 1992. godine u Sarajevu je suštinski započeo rat u BiH i opsada prestonice.

Zaraženi tigar

Jedan tigar u zoološkom vrtu u Njujorku pozitivan je na korona virus, što je prvi potvrđeni slučaj zaraze Kovid-19 neke životinje u SAD i tigra u celom svetu.

5. april

Žešće loš tajming gradskih vlasti

Veče pred godišnjicu brutalnog bombardovanja Beograda od strane nacista 1941. godine, trg Slavija je sijao u bojama Nemačke. U pitanju je deo solidarne kampanje glavnog grada Srbije sa ostatkom sveta gde se svako veče fontana menja boje državnih zastava, ali ostaje upitno zašto je Nemačka došla na red u noći između i 5. i 6. aprila. Neupitno je da je namera ok, ali i da je tajming izuzetno loš. Katastrofalan.

Suknja dr Kisić-Tepavčević

Nisam primetio niti jednu reakciju organizacija ili pojedinaca iz političke sfere koje se bave zaštitom ljudskih prava da su stali u odbranu doktorke Darije Kisić-Tepavčević, zamenica direktora Instituta za javno zdravlje “Milan Jovanović Batut” posle uvreda kojima je bila izložena u javnosti.

Doktorki je zamerano na dužini suknje, dubini dekoltea, a po volji mnogih nije ni to što je dolazila isfenirana na konferencije za medije. Prizemne uvrede neka budu na čast hiljadama mržnjom zadojenih građana Srbije, ali i onima koji nisu ni reč rekli u odbranu doktorke koja za sada odgovorno radi svoj izuzetno delikatan posao.

Dokle god bude tako, Srbija će biti daleko od sveta kome makar zvanično teži.

Švedski primer

Brojni kritičari izolacije, uporno navode primer Švedske koja je u krizu ušla može se reći relaksirano, bez izolacije, blagim merama zaštite, ali i sa veoma odgovornim građanima.

No, da li ovaj model dobitan?

Švedska je zemlja sa 10 miliona stanovnika i ima 6.830 zaraženih. Primera radi Grčka koja ima sličan broj stanovnika ima 1.735 zaraženih, a Češka 4.591. Oko četiri hiljade zaraženih imaju daleko veće Rumunija i Poljska..

Brojke govore u prilog aktivnijem delovanju, a za očekivati je da i Šveđani uskoro odustanu od svog modela, poput Britanaca.

4. april

I dalje se okreće

Iako su ekonomija i sport gotovo zamrli, fudbal pokazuje žilavost.

Ne ulazeći u opravdanost ovih odluka. Jedina evropska zemlja gde se pika lopta je Belorusija, a osim nje tu su još Tadžikistam, Nikaragva i El Salvador. Njima treba dodati i prijateljske mečeve. Dokle će da se okreće?

3. april

Prvi milion

Sinoć smo dobili milionitog zaraženog virusom. Pre mesec dana ranije zaraženih je bilo 90 hiljada. Pitam se na šta bi svet ličio da smo globalno ignorisali problem i da smo se ponašali kao da je u pitanju “najslabiji virus u istroji”.

Srećom po sve nas, u Srbiji su nadležni napravili zaokret od 180 stepeni i izbegli da nas odvedu u katastrofu. Kako to neretko biva, sada isti ti izgiravaju i veće Kineze od Kineza kada je u pitanju borba protiov širenja virusa. Proći će. Samo da ne dižu paniku.

Životnje na ulici

Pitam se kako sad iizgleda svet uličnim životinjama po gradovima? Nema više ljudi, nema uobičajenih prizora, ali nema ni dovoljno hrane na ulici, pored kante ili kontejnera. Nema ljudi, ne rade pekare, picerije, ćevabdžinice i sl…Nema ostataka koji posle noćnih izlazaka, a smanjen je i broj onih koji hrane mačiće i kučiće.

Nije im lako i nalaže ozbiljnu reorganizaciju. No, Izvesno je da su kao nikada do sada “gospodari ulica”, makar posle 17 časova.

Sumnja u brojke je u Srbiji konstantna

Broj stanovnika i broj birača u Srbiji je gotovo pa isti, što je svetski fenomen, odnosno govori da nešto nije u redu, tj. da neka od brojki nije tačna. Sumnju u tačnost imam kada je u pitanju broj došlih ljudi iz inostranstva pred početak korona krize u Srbiji. Predsednik uporno govori o 400 hiljada ljudi. S druge strane sećam se da je prvo pričalo o „ogromnom“ prilivu od oko 40 hiljada ljudi koji su u dva dana posle zatvaranja granica ušli u zemlju. Ako je tačan podatak da je zaista ušlo 400.000 građana to bi značilo da su ušli u zemlju za svega 10ak dana, što je prosečno duplo više od “ogromnih” 40 hiljada u dva dana. To znači da bi danima bili redovi na granici, a o tome nije bilo ni reči…

Brojka je itekako upitna i voleo bih da je neko potkrepi dokazima, jer može da služi kao alibi za neuspeh, ali i da pojača potencijalni uspeh.

Ogromna većina ljudi koje poznajem ostali su u svojim zemljama: Nemačka, Švajcarska, Austrija, Velika Britanija, Francuska, Norveška, Kanada, SAD…

Crni dan za SNS botove

Kompanija Twitter je objavila da je ugasila više hiljada lažnih (botovskih) naloga. Među njima je i Srbija koja ima  najveći broj ugašenih naloga, ali i najveći prosek prema broju stanovnika.

Indonezija – 237 miliona – 754
Egipat – 92 miliona stanovnika – 2.541
Honduras – 9 miliona stanovnika – 3.014
Saudijska Arabija – 33 miliona – 5.350
Srbija – 7 miliona stanovnika – 8.558

Makar znamo u čemu su nosioci vlasti produktivni. Zlatno bot doba, nego šta.

2. april

Dobra strana virusa

Ako treba tražiti dobru stranu ovog virusa, onda se može reći da smo srećni jer su najmlađi najamanje ugroženi. Zaiszta ne smem da zamislim šzta bi se dogodilo da nije tako. Kolaps, kataklizma, raspad su rečći koji mi padaju na pamet. Srećom nije tako.

Forza Italia

Posle nedelja pakla, Italija se polako diže. Broj novoobolelih je već danima iako velik, znatno manji nego u najgorem periodu. Forza Italia.

Još jedna mala pobeda

Odluka Vlade Republike Srbije da samo krizni štab može da daje izjave o pandemiji, uz pretnje ostalim da to ne učine, osim što je podsetila na stil vladanja u Severnoj Koreji i sličnim zemljama slobode, još jedan je primer kako se uzaziva dodtna panika i konfuzija, jetr se građanima uskraćuju relvatne informacije iz relevatnih izvora. Srećom bi 24 sata kasnije uredba je povučena. Da li zbog razuma ili straha, ne zna se.

1. april

Amerika na kolenima

Svi populisti su nalik jedni na druge. Tako je i u Americi. Od najave da će korona virus očas posla biti zauzdan do Uskrsa, predsednik Donald Tramp je radikalno promenio stav (zvuči poznato?) i izjavio da mogu biti srećni ako ova nesreća odnese između 100 i 200 hiljada žrtava.

Previđanje koje pokazuje kolaps koncepta “američkog sna” naročito kada je u pitanju sistem zdravstvenog osiguranja za široke narodne mase, kao i potpuni poraz u načinu tretiranja tj. borbe za okormnom. Bokserski rečen,o Amerika je nokdaunu, a broj novo zaraženih se meri desetinama hiljada u par dana.

Primera radi, vojska SAD je tokom Vijetamskog rata izgubila nešto manje od 60.000 vojnika, dok je tokom celog Drugog svetskog rata nastradalo oko 300.000 Amerikanca.

Neka im je sa srećom.

Zašto pijace nisu ok?

Sve vrsta pijaca našle su se na udaru nove uredbe Vlade Srbije, odnosno zatvorene su. Nije mi jasno zašto su pijace na otvorenom veći rizik od zaraze nego veliki marketi u zatvorenom sa centralizovanom ventilacijom. Osim ove nelogičnosti, da li je iko postavio pitanje kako će ovi ljudi da prežive? S druge strane odmah po stupanju zabrane na snagu, prodavci su se pojavili na ulicama, ćoškovima…

100 evra

Nazovite me nezahvalnim, no kada sam čuo da će pomoć od 100 evra svakom građaninu biti dodeljena POSLE pandemije, zapitao sam se zašto tek tada. Valjda je potrebnije tokom, ali pošto je posle krize vreme za izbore čini je da se sve jasno. Još jedna zloupotreba kad joj vreme nije.

Dnevnik pandemonije za mart čitajte OVDE.